vesticin kabinet

dan po dan

Autor alapaca in svashtara - 28 Feb, 2008

 

Nisam reagovala onda kada su drugi reagovali na to. na proteste mislim. Chekala sam da se sve stisha, a i nekako…glupavo sam se osecala tih dana. porazheno. Ne i iznenadjeno. Sve je to bilo prilichno ochekivano, i nisam bila zatechena, ali je ipak ostao onaj ukus stida. Jer..ja znam da nisam ja, jer ja znam da nisu moji prijatelji, ali..mnogo je onih koji ne znaju. I ne znam shta mi je bilo gore..trenuci kada sam prichala sa svojim drugarima shirom sveta, i objashnjavala im shta je i kako je, ili sama chinjenica da se to desilo. Pa onda one dve, maja i jovana, heroji. i cela ta pricha, protesti, demonstracije..od svega toga nekako mi je bila muka. Pa nisam htela josh i na blogu o tome da pishem.

I umesto da sam sedela i spremala svoj ispit i u pauzi pijuckala kaficu, ja sam gledala vesti, razvoj dogadjaja oko Kosova, pratila koje kakve emisije. I znate shta? Jedina koja mi se dopala, zapravo nije imala veze sa politikom – a govorila je o poreklu chaja. I sve vishe i vishe u poslednje vreme me zanima istorija Kine.Elem, da ne skrecem previshe..za to vreme moj se ispit sam spremao, ostao je potpuno prepushten sam sebi, a ja sam ga pomerila za neki sledeci rok. Nisam bash ponosna na sebe zbog toga. Ali ‘ajd sad.

Pre neki dan srela sam se sa nekim drugarima, koje dugo nisam videla. Stari znanci. Jedni od onih, koje nekako nikad ne zaboravljash..koji su tako jako obelezhili zhivot, da je prosto nemoguce izbaciti ih iz secanja. He. Prichali smo o proteklim mesecima u kojima se nismo videli, a samo povremeno chuli, ko je dokle stig`o, shta se promenilo...Drugari. Da..ili ‘pak..Elem kafa je prijala, osmesi i stare fore, samo nama znane...sreca drugih ljudi kad smo se zajedno pojavili na mestu gde smo i proveli najbolje sate i dane nasheg druzhenja..Posmatrali su nas..i svima je nekako bilo drago, i nama shto smo ponovo zajendo, i shto smo ponovo tu, i shto ponovo vidimo te ljude, i njima shto ponovo vide nas. I nekako smo pocheli da se blesavimo kao i pre, is vet je opet bio nash. Dobar je to osecaj.I tako..u tom centru pazhnje, opet sam..dok sam se onako vrtela u vaduhu primetila onaj isti pogled, za koji sam mislila da je nestao, da ga je vreme ubilo, daljina rasparchala.

I bash kao i u onoj prichi..zhivot je voz. Tako nekako, ljudi dolaze, odlaze, prolaze. Zaboravljamo ih, ili pamtimo. Zavisno od njih. Teshki su rastanci. I ne volim ih. Narochito ne volim kad dragi ljudi odlaze…a sve ih je vishe. Ne volim ovu zemlju. I mozhda i ja odem.

 
Dotle, zahvaljivacu netu shto postoji, uzhivacu u toplim danima, i piti ness sa shlagom :)


  1. Baladašević Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 02:08

    Idi, dete, šta da ti kažemo. Mi ćemo te nositi u srcu. I mi, koji te ne znamo lično, ali si nam po duši bliska. Ova zemlja te ne voli. Mi te volimo.

  2. alapaca Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 02:11

    heh..na samo korak od toga sam... i sve sam blizha i blizha da koraknem, kako koji dan prolazi.
    znam samo da ovde postaje nepodnoshljivo.
    da ovde jedu potencijal.
    da ovde gushe slobodu.
    da razlazhu kreativnost.
    da ubijaju mashtu.
    ovde je nemoguce biti dete.

  3. Baladašević Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 02:16

    Ma svugde je moguće biti dete. To ili jesi ili nisi. Idi negde gde nećeš večno razmišljati o političarima, ratovima, sankcijama, pasošima, mržnji, kriminalu, korupciji..... Srećan ti put, i... javi se!

  4. veshtichica Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 02:18

    heh..mislila sam dete na slobodi.
    ja jesam dete unutra, uvek cu i biti. nesporno.
    kad odem, ako odem... hocu, javicu se :)

  5. Baladašević Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 07:07

    I kogod je od mojih prijatelja otišao, niko se ne žali. Ako bi i poželeo da se na išta žali, dovoljno je samo da vidi koliko Srbiaj pati za njima koji su otišli, pa sve veće i veće gluposti pravi. Ma, briši što pre možeš.

  6. sanjarenja56 Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 09:26

    Alapača, Dostojevski reče da je jadan onaj u kome nije ostalo ništa od deteta. Prijatelji su mi rasuti poo svetu, srećni su, a kažu da sam ostala ovde zato da bi im imao ko pisati :) Ako te srce i pamet vuku, idi, ali iluzije ostavi ovde, jer samo tako se TAMO uspeva!

  7. sanjarenja56 Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 09:27

    I zašto nisi nazvala svoj blog Kabinet dobre vile? više odgovara tvojoj ličnosti.

  8. domacica Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 09:36

    dobro jutro, nadam se da je šlag na kafi dovoljno sladak da te podseti da i ovde ima lepih stvari.
    ali, kao što reče S.Tamaro-ici kuda te srce vodi, i uvek sa sobom nosi samo lepe uspomene.
    i uvek ostano ona "malecka" što krade fil za tortu.
    Prijatno!*

  9. vladica Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 09:45

    E koliko puta sam ja odlazio i vraćao se , koliko puta sam sebi rekao ,nisi ti za ovde , ali me neka čudna magnetna sila vraćala u ovo podneblje. Upamti samo da su tvoje reakcije u skladu sa onim što se trenutno dešava, i uvek pomisli da sutra ogreje sunce i zrak padne na tvoj jastuk. Možda tada ova tvoja priča ostane samo zapis na blogu.

  10. pinokio Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 12:45

    Meni je kasno da odem bilo gde, a otisla bih! Pre no sto odes moras znati da sebe nosis svuda i od sebe ne mozes pobeci. Covek je srecan i ovde i tamo ako nosi srecu u sebi. Zelim ti sve najbolje, bilo gde da si!!!

  11. biljana Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 14:11

    Donekle se osećamo isto...i ja imam veliku želju da odem odavde, samo što nemam snage da napustim sve ovo što ovde imam, presečem sve i mahnem okrećući leđa...možda sam još uvek mala za tako nešto.
    A tebi želim da nađeš mir, gde god bila. U svakom slučaju, gde god da odeš, uvek možeš povremeno svratiti ovde i mahnuti nam :*

  12. siljka Dodaj komentar

    28 Feb 2008, 17:09

    Iz prica onih koji su otisli moram ti reci nesto sto i ti znas.Gde god odes,bice ti finansijski mozda bolje,ali ljudi oko tebe bice preokupirani poslom i sastanci sa starim znancima bice samo proslost.

  13. krilaandjela Dodaj komentar

    01 Mar 2008, 00:25

    Даћу ти ветар у једрима,
    сјајну звезду на северу
    и брод са крилима и небо без ОБЛАКА, али Сунца и копна уздаха, нажалост мораш наћи сама.

  14. di Dodaj komentar

    07 Mar 2008, 20:52

    Hej, jel moj komentsr nestao s razlogom?

  15. veshtichica Dodaj komentar

    07 Mar 2008, 22:34

    @dmcccc

    ima li objashnjenja za pitanje koje je di postavila?

    mila, kao shto ti rekoh, ja nisam briskala nishta :)
    ljub :*

  16. di Dodaj komentar

    07 Mar 2008, 22:49

    ma dmc mene u poslednje vreme navikao da brise:pp

    :))

  17. krilaandjela Dodaj komentar

    07 Mar 2008, 23:53

    као да си отишла

    а нас овде заборавила...

  18. domacica Dodaj komentar

    10 Mar 2008, 15:20

    alo, alo, domaćica zove alapaču-veštičicu!
    gde te odnela ta metla?
    ili si je zamenila za kirby?
    Prijatno!*

  19. veshtichica Dodaj komentar

    12 Mar 2008, 15:33

    @dmc/ force

    ima li logichnog odgovora na pitanje koje je di postavila??

    @domacice
    evo me stizhem ovih dana :))
    ljub:*

    @ostali
    odgovaram na komentare shto skorije, mozhda chak i danas..tj. malo kasnije :)

  20. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 16:56

    @sanjarenja

    ja se potpuno slazhems a dostojevskim :)
    iluzije su mi odavno ubili tako da nemam shta da ostavim.

    ne znam koliko me srce i pamet vuku, kolik me ova zemlja tera od sebe :(

    a z aovo kabinet dobre vile, shta bih ti mogla reci sem...HVALA! :))

    pozzz :**

  21. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 16:58

    @domacice

    kad smo kod lepih uspomena..da, uvek cuih nositi sa sobom ,jedna od njih iako josh uvek zhiva, lai u nekom trneutku bice i blog.co.yu..i veruj mi, ti ces biti jedna od prvih medju ljudima vezanim za tu uspomenu..:))

    a ona malecka shto krade fi za tortu ce uvek zhiveti u meni, gde god da odem..jedno jesigurno, od svega mogu pobeci, od svega se skloniti, ali od sebe nikako :)

  22. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 17:00

    @baladasevic

    ...ni moji se prijatelji ne zhale.
    otishli su zatvorili vrata srbije sa sobom. ostavili malogradjanshtinu i loshu vlast da se medjusobno dopunjavaju...
    ostavili su sve ovde. ponekad svrate, da im mine zhelja. vide prijatelje, porodicu, ono shto jd srbije ostalo, i vracaju se tamo gde im je zhivot, gde se oni dobro osecaju ..

    valjda to tako biva...
    kad dovoljno jako zhelish.

  23. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 17:03

    @vladice

    znash li dokle traje tj osecaj, i dokle taj magnet ima dejstvo? samo do prvog plochnika u tamo nekom gradukoji te zauvek osvoji.

    ja nisam verovala da mogu otici odavde, da mogu napustiti svoj rodni grad, prijatelje, porodicu, maternji jezik, sv eone ulice u kojima sam odrasla, sva ta draga lica, i otici tamo negde u sasvim nepoznato..sve do trenutka, dok jednog dana, sasvim onako bunovna, nisam izashla iz autobusa, i pruzhila par koraka po plochnicima jednog divnog grada. neka chudna struja me je prosha, i moje srce je uzviknulo: to je to!!

    ja ne idem da bih se vracala.
    jedini uslov da se vratim je da ovde bude mnogo bolje.
    a uskoro nece.
    dakle, nemam razloga...

    ot te magnetne sile, jacha je sila da svojoj deci sutra pruzhim zdrav stabilan i miran zhivot..

  24. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 17:18

    @pinokio

    bash to sam rekl anegde u nekom komentaru.
    jedno je sigurno od sebe nikada necu moci da pobegnem, niti zhelim to.
    oduvek sam se suochavala sa porazima, a pobede prihvatala.
    to sam ja.
    samo ovde prosto nmam za shta da se borim, ne postoji mogucnost pobede i poraza, shto je samo po sebi poraz.. :(

  25. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 17:20

    @biljana

    ja imam snage.
    samo ne znam dali je pravi trenutak.
    skupi se dovoljno snage.
    svai oni koji odu ostavljaju u tebi zhelju da odesh i ti. shto su duzhe tamo, ta zhelja prerasta u sbagu.
    o da mahnucu, i ovoj zemlji..a ivama, lai vama cu mahati chak i ako odem. :))

    ko zna, mozhda ja odem tek za dve godine kad planiram da zavrshim fax, to se nikad ne zna.. :)

  26. vladica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 18:43

    @veshtichica, ja potpuno razumem ono što ti misliš i ja podržavam misao za boljim životom. Ja jesam odlazio i bio sam jako daleko , baš na dalekom istoku , i ostajao sam tamo i krčio šumu da ostanem. I onda su se desile promene u zemlji i moja želja za nastavkom pripreme terena za ostanak , se najednom promenila i ja sam se vratio , sa ponovnm povremenim odlascima. I tako , vidim da sam se prevario , ali ja sam jednom napisao pesmu kako vidim sebe u starosti , u toj pesmi sam napisao kako vidim sebe u tim dalekim predelima , gde provodim poslednje dane života.
    Zato , ako ideš , pre toga dogovori sa sobom odlazak i puno sreće ti želim.

  27. veshtichica Dodaj komentar

    16 Mar 2008, 19:07

    @vladice
    sve si rekao sam.
    samo mi je josh ostao dogovor sa samom sobom, shta i kako.
    veze sam skoro sve polako presekla.
    hvala :)
    ta sreca ce mi biti prekopotrebna.

Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me