vesticin kabinet

.:: nije ogledalo krivo ::.

Autor alapaca in svashtara - 30 Mar, 2007

Ja ternutno ne vidim nishta sem podochnjaka.

Shta vi vidite? 

 

p.s.Odoh ja na odmor za ovaj vikend, bez interneta..pa se necu javljati.Pozdravljam vas. :) 


zev,zev..& obaveze :))

Autor alapaca in svashtara - 27 Mar, 2007

 

e ljudi moji, shto ja ne volim ovu kishu.
i ove promene vremena.
samo me to smara tako po ceo dan.
pa onda legnem da spavam da ne gledam,
pa poremetim vreme spavanja.
pa ne znam vishe ni kad spavam.
pa onda poremetim neshto drugo.
pa ne znam dokle vishe vo tera.
a onda dodje promena vremena, i unishti me tek ona.
a nervozni poshtar zvoni svaki dan u 8 ujutru.
shta vishe ima da stizhe svaki dan? shto ne poslashe odjednom?
e onda doshlo prolece.
a meni je ovo inace vreme kad sam izrazito osecajna, i emotivna.
kao budi se sve iz zimskog sna, pa i ja.
i tako, ne mogu da se naviknem na samu sebe, a kamoli na ljude okolo.
a obaveze, ijaooooo, pa to je tek posebna pricha.
al’ kuliram. hrabro :))))
pa je evo sad dva sata nocu. a ustala sam pre tri sata.
i gladna sam. i zeeeevamm. :)))



a shta vi radite ovih dana??







4 godine od kako je Srbija stala...

Autor alapaca in Srbija i oko nje - 12 Mar, 2007

 

Pre 4 godine u 12 i 23 pm, ispred zgrade Vlade Srbije izvrsen je atentat na premijera ove zemlje, Zorana Djindjica. Pre 4 godine ubijena je nada u bolje sutra, ubijen je sistem, ubijena je sansa i mogucnost. Sada posle toliko godina, nismo se pomakli sa te tacke, ili jesmo, ali samo srljamo u svoje propadanje, a srpsko pravosudje i dalje ne daje informacije ko i zasto je ubio Zorana.

Covek koga su mnogi 'shvatili' tek nakon njegove smrti, ili je to bila moda ili sta, svakako je obelezio pocetak dvadeset prvog veka ove zemlje.

I da se nikad ne zaboravi sta se dogodilo..da se nikada ne zaboravi sta je sve ubijeno 12. marta 2003. godine.

Zamislite Srbiju sa njim...


ulicama mog detinjstva

Autor alapaca in svashtara - 10 Mar, 2007

Tekst je napisan pre dva dana.

 

vec dugo vremena ne izlazim iz auta. cak i one najkrace relacije prelazim kolima. no, danas sam isla pesice, zavrsavala nesto po gradu. vreme je bilo malo tesko, ali prijatno. suncano. prolecno. osvezavajuce. raspolozeno. vracajuci se iz grada, stigla sa do pumpe. odatle se put racva u dva pravca, jednim putem se ide do moje kuce, drugim putem do kuce u kojoj sam odrasla, do kuce moje bake. pozvala sam sestru da vidim da li je tamo.. tut-tut..halo. jel’ si kuci? jesam. stavljas kafu? stavljam! obradovala se i ona, nismo se dugo videle. A odrasle smo zajedno i vezane smo dosta jedna za drugu. sedim malo sa njom, pricamo o svemu i svacemu. silazim kod bake i deke, i sa njima se slatko ispricam.

a onda sam krenula kuci…dobro poznatim ulicama. uspomene su se budile jedna za drugom..krenula sam najdrazom ulicom detinjstva u kojoj lipe mirisu najlepse na svetu…prosla pored kuce chika Mice keramichara. nastavila dalje. sve one iste kuce, sve one iste rupe na trotoaru. svi oni isti ljudi. 'dobar dan', 'dobar dan..kako ste…' ’o,mala, kako si porasla. sta ti rade mama I tata? a baka I deka?' 'dobro su..' osmeh i nastavljam. stizem do moje osnovne shkole. stari kesten je tu, samo je jos veci. i dalje stoje ‘dva srca’, i dalje se tamo prodaju sendvichi i one lepe krofne..i opet isti ljudi stoje tamo. Samo su neka nova deca. nose cvece ucetiljicama i nastavnicama. nisam odolela, a da ne kupim krofne. iste su. prolazim pored onog lepog drveta koje cveta dvnom ruzicastom bojom. a onda, nailazim na one narandzaste male bobice kojima smo se gadjali i koje prave uzasne fleke. kako su samo mame mrzele da peru sve to..a ispred one prodavnice kafe stoji onaj isti chovek sa onim ogromnim stomakom koji je I onda stajao tu. i sve je nekako isto, i sve je nekako ostalo tu, kao da je vreme stalo, i moj osmeh i sunce..i sve je nekako setno i milo i drago i sve je nekako….bilo moje. sada je red na neke druge. polako dolazim do moje zgrade. gvozdena vrata (ova se ne otvaraju lepom rechi, vec snagom), mrak u hodniku. skidam naocare, i vracam se u realnost. stizem kuci, otvaram rokovnik da vidim sta je ostalo od obaveza za danas. put kroz moje detinjstvo je zavrshen.

 


WeSHtiCa sE vr@tiLa

Autor alapaca in svashtara - 5 Mar, 2007

Ok.Sto ste se odmorili (od mene), odmorili ste se. Vratila sam se. :)))) Jel' me neko trazio?  (neka se javi posle ;) )

E tako. Ja sam se svrckala po ovoj nasoj zemlji i odlicno se provela, napunila baterije, i sad evo me ovde, spremna za nove pohode.

Ali, ne necu danas da  pisem, danas sam samo najavila da sam se vratila. (dakle, sklanjajte te flase od alkohola... :)))) )

 i za kraj evo vam jedna moderna verzija basne: Padne jednog dana zeka u rupu, i pocne da zove upomoc.Cuje to lija, dodje pruzi mu rep, i izvuce ga.Zeka obeca da ce joj se oduziti.Posle nekoliko dana upadne lija u rupu, pocne da zove upomoc, cuje to zeka, dodje i pruzi joj rep, kad ono rep kratak, i nista nije mogao da uradi.Kaze on liji, cekaj tu, sad cu ja da odem po auto, da zavezem konopac za branik, i tako te izvucem.I tako je i bilo. Pouka: Nije vazno koliki je, nego da li ima auto.

ako slova u naslovu teksta ne vidite lepo napisana, nego su vam neka slova manja neka veca, pijani ste. :)))))))