vesticin kabinet

vreme odluke

Autor alapaca in svashtara - 16 Mar, 2008

 

 

sinoc su svet i noc mirisali na prolece.
sinoc sam udahnula vazduh i bila srecna.
sinoc su me secanja otela.

……

Raznih sam se pricha naslushala poslednjih dana. svet je nekako chudno poludeo. A ja sam oguglala na to, valjda. Ne pripisujem to prolecnom ludilu koje nas sve zahvati…ne ovaj put. Ne dam vishe nikom da mi svojim ludostima kvari prolece. O vladi koje nema, ne treba troshiti rechi, o sujetnim ljudima josh manje, o onima koji ne znaju gde im je mesto tek… a ja? Ja i dalje vagam, da li da prvo zavrshavam fakultet, pa onda da odem na neku specijalizaciju ili da idem, i krenem tamo negde sve ponovo…hm. Jedno je definitivno..ovde vishe ne ostajem. Prosto, meni mesto nije ovde..i ja ovde ne pripadam.A i vecina onih sa kojima zajendo nisam pripadala ovoj zemlji, ovom gradu..je otishla, kao shto sam vec rekla…

Polako, ali sigurno, dolazi prolece. Rekoh vam, sinoc sam osetila miris proleca u vazduhu..i nekako, kao i uvek..tada mi na pamet padnu neke lepe uspomene… ludiranja do zore, zajednichki docheci izlaska svitanja, shetnje po jezeru u pola noci...priche i priche... I drago mi jer se desilo, i zhao mi jer nema vishe tih ljudi, da sa njima ponovim..Otishli, u potragu za boljim sutra..zhivot, ili neshto slichno.

I znate, kad bi me neko pitao kako se osecam, ne bih znala shta da kazhem..gledano sa strane ..moj zhivot je jedan omanji haos, ali gledano sa moje tachke gledishta..ja se dobro osecam. Ili sam bar ubedila sebe u to. Shetam po prirodi, zvrndam po kaficima, zabadam se u mekane fotelje, chitam knjige, igram karte, ili neshto drugo. Mislim, sve to shto se deshava je u redu. Chak je i fax krenuo dobro..posle jednog perioda mirovanja, krenula sam ponovo da uchim..imala kolokvijum, dobro ga uradila, sad spremam ispit..Dakle, dobro je, samo je bez nekog reda. Valjda nisam navikla da se stvari deshavaju, a da ih pri tom ne shtikliram kao odradjene u rokovniku.. Uskoro putujem..zapadna evropa na 10 dana bice samo moja..

U medjuvremenu, lakiracu nokte u crveno, slushati jazz, gledati ljude pravo u ochi, jer krive to najvishe boli, zagrliti svoju sestricu dok spavam, radovati se putovanju, uchiti, i dobro se osecati. Shto i vama preporuchujem. A mozhete sigurno, samo treba naci razlog. Srecna vam bila potraga za istim :)

……

I za kraj, da ostane zapis.. Sa posvetom..tamo jednom..tek da zna..

..ne padam vishe na balashevica..odbolujem ga iskljuchivo sama..
(ne bash sama, uvek smo zajedno tuga, martini i ja)
..ne plachem vishe zbog tuzhnih filmova..
(ne, jer.. ti i ja smo glavni likovi jedne odlichen ljubavne drame. Dva savrshena glumca koju su do kraja odigrale uloge po scenariju koji su drugi pisali, a oni potpisali..)
..ne dajem vishe svoje srce..
(ne, nije tvoje…zavrshila sam sa tim…)

i..za mnoge stavri je kasno..ali reci cu ti jedno..to mozhda josh uvek nije kasno da shvatish..:nisam ja tvoja princeza…i necu se javiti… i nismo mi taoci inata…kraj je odavno. Nema vishe onog sjaja shto izdaje. presekla. stavila tachku. slobodna da volim ponovo. ovaj put pred celim svetom.

.......

do nekog sledeceg vidjenja..budite dobro. nasmejte se novom jutru koje dolazi.. :)