vesticin kabinet

i kornjace razmisljaju, zar ne?

Autor alapaca in svashtara - 1 Sep, 2009

[Zatucanost.] uvek kada vidim osobu koju je osakatila sopstvena zatucanost ja se rastuzim. bude mi nekako zao sto neko sam sebe dovodi u poziciju da bude ogranicen nekim izmisljenim vrednostima, oivicen nekim laznim moralom, a sve u ime nekog navodno propisanog standarda. sve sami stereotipi i predrasude. mali ljudi i sitne duse.
al' ima nesto cega mi je vise zao. ti ce ljudi biti ili vec jesu... neciji roditelji.

[hvatanje za glavu.](a onda..onda ce se svi za koju godinu hvatati za glavu kako su nam deca iz geenracije u generaciju gora. deca su gora? ne, ne, ne. roditelji su iz generacije u generaciju gori..okruzenje je gore. vaspitanje, obrazovanje, kultura, ekonomija. ma sve. i nemojte to svaljivati na decu. deca nisu kriva.)

[kornjacini ideali.]veliki ljudi su grozni, ne deca. eto, npr...sinoc su ponovo pokusali da mi sruse ideale. da mi poljuljaju veru. da me ubede da zivot ne gledam sa vedrije strane. ma, da me ubede da ne verujem u zivot.gde su humanist, solidarnost, ljubavi sva ona druga plemenita osecanja nestali?ali..ne, ne, ne dam se. okornjacila sam vec na taj njihov zardjali pesimizam, vrag da ih nosi..

[klinci slobodnog duha.] pre neki dan, prosla sam pored onog mesta gde su gradske vlasti onaj ogavni spomenik napravile. A nekad smo se tu do zore druzili. Svirali gitare, uzivali u dobroj pesmi, ponosili se sto smo reokeri, bili klinci slobodnog duha, iako su nas mnogi zvali klosari. Skupljali smo snagu da promenimo svet muzikom i ljubavlju.. a sada prepoznajem tu na tom istom mestu, samo u jednom malo drugacijem okruzenju, jednu novu mladu generaciju klinaca slobodnog duha.. isto, samo malo drugacije. Zar se pre samo par godina sve to meni desavalo…(i kad smo sasvim nesvesno saputali reci velikana: kazu da imamo jos samo par godina za nas..ah, kakva ironija.) zao mi sto je to mesto kao takvo (kakvo sam ga ja volela) zauvek u zaborav otislo..

[tenda za hrast.]al’ nicega mi vise zao nije nego starog hrasta sto su ga iskopali kod ‘Zelengore”. Stajao je decenijama tu, pravio hladovinu I stitio od kise, naslusao se prica I prica dok su se pod njegovim granama ispijale kafe, desavale velike ljubavi, poneka gorka rec..Posekli su ga. I zamenili betonom. Betonskim plocicama pardon. i  tendom sto je donirala neka pivara..a one lepe mekane ogromne crvene fotelje sa puno jastuka zamenili su manjim drvenkastim stolicama sto se slazu uz beton I tendu. Tako je valjda prijatnije.

[na kraju balade.] skoro sam sigurna da je ovaj post trebalo da ima poentu :) htela sam pisati o carsiji, o kafani Balkan, kao simbolu boemskog zivota, starim kafanskim pricama .. no, neka..ima dana..do sledeceg vidjenja, pozdrav, dragi moji...