vesticin kabinet

dan po dan

Autor alapaca in svashtara - 28 Feb, 2008

 

Nisam reagovala onda kada su drugi reagovali na to. na proteste mislim. Chekala sam da se sve stisha, a i nekako…glupavo sam se osecala tih dana. porazheno. Ne i iznenadjeno. Sve je to bilo prilichno ochekivano, i nisam bila zatechena, ali je ipak ostao onaj ukus stida. Jer..ja znam da nisam ja, jer ja znam da nisu moji prijatelji, ali..mnogo je onih koji ne znaju. I ne znam shta mi je bilo gore..trenuci kada sam prichala sa svojim drugarima shirom sveta, i objashnjavala im shta je i kako je, ili sama chinjenica da se to desilo. Pa onda one dve, maja i jovana, heroji. i cela ta pricha, protesti, demonstracije..od svega toga nekako mi je bila muka. Pa nisam htela josh i na blogu o tome da pishem.

I umesto da sam sedela i spremala svoj ispit i u pauzi pijuckala kaficu, ja sam gledala vesti, razvoj dogadjaja oko Kosova, pratila koje kakve emisije. I znate shta? Jedina koja mi se dopala, zapravo nije imala veze sa politikom – a govorila je o poreklu chaja. I sve vishe i vishe u poslednje vreme me zanima istorija Kine.Elem, da ne skrecem previshe..za to vreme moj se ispit sam spremao, ostao je potpuno prepushten sam sebi, a ja sam ga pomerila za neki sledeci rok. Nisam bash ponosna na sebe zbog toga. Ali ‘ajd sad.

Pre neki dan srela sam se sa nekim drugarima, koje dugo nisam videla. Stari znanci. Jedni od onih, koje nekako nikad ne zaboravljash..koji su tako jako obelezhili zhivot, da je prosto nemoguce izbaciti ih iz secanja. He. Prichali smo o proteklim mesecima u kojima se nismo videli, a samo povremeno chuli, ko je dokle stig`o, shta se promenilo...Drugari. Da..ili ‘pak..Elem kafa je prijala, osmesi i stare fore, samo nama znane...sreca drugih ljudi kad smo se zajedno pojavili na mestu gde smo i proveli najbolje sate i dane nasheg druzhenja..Posmatrali su nas..i svima je nekako bilo drago, i nama shto smo ponovo zajendo, i shto smo ponovo tu, i shto ponovo vidimo te ljude, i njima shto ponovo vide nas. I nekako smo pocheli da se blesavimo kao i pre, is vet je opet bio nash. Dobar je to osecaj.I tako..u tom centru pazhnje, opet sam..dok sam se onako vrtela u vaduhu primetila onaj isti pogled, za koji sam mislila da je nestao, da ga je vreme ubilo, daljina rasparchala.

I bash kao i u onoj prichi..zhivot je voz. Tako nekako, ljudi dolaze, odlaze, prolaze. Zaboravljamo ih, ili pamtimo. Zavisno od njih. Teshki su rastanci. I ne volim ih. Narochito ne volim kad dragi ljudi odlaze…a sve ih je vishe. Ne volim ovu zemlju. I mozhda i ja odem.

 
Dotle, zahvaljivacu netu shto postoji, uzhivacu u toplim danima, i piti ness sa shlagom :)


chekajuci laste

Autor alapaca in svashtara - 20 Feb, 2008

 

Da vam kazhem ja jednu stvar, a to su u stvari dve stvari…a mozhda i vishe.. :)

Ovako..da pochnemo. Ne znam o chemu pre. O Kosovu ja ne bih prichala. Nekako je isuvishe sveprisutno, da bih sad i na blogu prichala o tome. Gde god da se okrenem , to je na neki nachin uticalo na moj zhivot, ne bih bash sad i ovde. Valjda ce oni ljudi dole biti dobro..Eto to je sve od mene na tu temu. Putuj Evropo – nemoj vishe chekati na nas! ?

Dalje, kako posle kishe uvek dodje Sunce, tako i posle Sunca uvek dodje kasha. Valjda da bi Sunce moglo ponovo da dodje.  E pa tako, meni je prethodnih par dana padala kisha. Ali nekako sam bila jaka. Smirena.  I zbog toga jako pnosna. Odrastanje.A svashta se neshto sruchilo. A ja sam izdrzhala. I chak se u inat babarogama smejala!

Shta bih vam josh rekla? Da sam proshetala blogom..i videla neke stvari...koje su mi onako..pih, nemam bash pravu rech..ali..ma nebitno. Smeshno mi je to. Nezrelo. Bljutavo patetichno. Razochara se chovek malo kad shvati da su se neki pretvorili u ono shto su do juche pljuvali. A cenila sam ih. No, valjda to ima veze sa ovim mojim odrastanjem.Mada lazh nikada nisam podnosila. Ali ne potresa me. Samo mi je zhao.

Jedva chekam prolece. Dosadila mi je ova zima. Mrzi me da chistim auto stalno. Mrzi me da idem autom uopshte. A hladno mi da budem peshak. Ne volim kad mi je hladno na rukama, kad mi pocrveni nos, kad mi se pokvase noge. A i hocu da gledam sve one lepe boje, i da uzhivam u mirisima, i cvrkutanju ptica..Mnogo sam puta to propustila. Vreme je.

A vi kako ste? :)

I da ne zaboravim…i dalje mislim da je Zhivot lep :)

 

 

 

 

 


ukratko

Autor alapaca in svashtara - 13 Feb, 2008

 

bila sam pre neko veche na koncertu Balasevica. ..I da, naravno, bilo mi je divno.A kako je i moglo biti, osim divno…ipak, jedan je Djole.:)

Shetala sam malo. I odushevljavala se ulicama kojima sam nekada svakodnevno prolazila. Uzhivala u prolecu koje je pre neki dan posetilo moj grad. Ishla na klizanje. I super se provodila. Relaksacija, odlichno drushtvo, smejanje, zezanje…sve na jednom mestu.

Odrasla. Postala relanija. Svesnija.  – Neki ce misliti da sam postala grublja, neki da sam postala tolerantnija, neki ce to pripisati godinama, neki umoru od zhivota, neki prezasicenosti. A ja cu vam reci – odrasla sam. reshila da se ne nerviram, reshila da ne tugujem, reshila da sam sebi vazhna. I super sam. I nekako sam chudno srecna. Oslobodjena.

Htela sam svashta neshto da kazhem povodom trenutne situacije..jer vec duzhe vreme posmatram shta se deshava. Medjutim, mislim da cu, po prvi put od kad sam ovde izabrati cutanje kao odovor.

 

...jer zhivot je lep. :) 

                                           

pokreni se!