vesticin kabinet

i hiljadu sveca da upale, dzaba je...

Autor alapaca in ..... - 17 Nov, 2007

 

Pre deset godina na danashnji dan..malo kasnije nego shto je sad, zazvonio je telefon.Par minuta posle toga videla sam tatu prvi i poslednji put u zhivotu kako su mu ochi crvene. Nije morao da mi kazhe shta je. Znala sam. pala sam. osetila bol kakav do tada nisam osetila. A ni od tada. Mama i tata su brzo otishli. sestra i ja smo spavale kod ujke i ujne. Posle dva dana, u meni nije bilo nichega. Ni suza. Ni osecanja. Ni zhelje. Ni volje.Dan je bio crn. Nebo je bilo crno. Ljudi su bili u crnom. I nasha lica bila su, skoro pa, crna. Povorka je krenula. Poslednji ispracaj. I dalje nisam shvatala. Ko shto ne shvatam ni danas. Suze su ponovo potekle… tupi udarci zemlje o kovcheg, i dalje odzvanjaju u mojim ushima.

Pre deset godina na danashnji dan, ovaj svet je napustilo jedno predivno bice. jedan gospodin po svim kriterijumima. chovek. u pravom smislu te rechi. ostavio je iza sbe mnogo.hvala mu za to.nauchio me je da volim shah, nauchio me je da volim duge shetnje pored Save, nauchio me je shta je osmeh i koliko je vazhan, i uvek savetovao dobar odmor na ljuljashci postavljenoj u hladovini izmedju dva drveta, nauchio me je shta je to dostojanstvo, jer je bio satkan od toga. Nauchio me je da su odmerenost i umerenost kljuch uspeha. Nauchio me je da stojim iza svake svoje rechi i iza svakog svog dela, jer je sve drugachije kukavichki. Nauchio me je da jednako prihvatam poraze i pobede.On me je nauchio da volim zhivot, jer ga je zhiveo punim plucima do poslednjeg daha. Bukvalno. Nisam mu nikada rekla hvala..valjda zato shto moje godine to tada nisu shvatale. Ali znam da je znao, i da i dalje zna. Jer..on je negde gore, pravi andjelima drushtvo, i verovatno posle vecernje setnje odigra sa njima jendu partiju shaha.Zhiveo je kao gospodin i isto tako i otishao. za 5 minuta. Bez trunke muchenja. To tako lichi na njega. Nikada ne bi podneo da bude drugima na teretu. Necu vam prichati o tome da je rodjen u najstrashnijoj bedi, a da je zardio para i imanja, broj im se ne zna, jer je sve shto je imao do kraja delio sa bracom i sestrama..Necu vam prichati otome da smo oboje voleli sneg, i da je sneg u Kragujevcu nocas pocheo da pada...

taj chovek..je moj deka.

i jednog dana kad zaista prihvatim da je otishao...reci cu...neka mu je laka zemlja.

 

znam da si gore..i da me chuvash..

i hiljadu sveca da upale, dzaba je...nisu dovoljne da budu sjajnije od tvojih ochiju..

 

andjeo

Autor alapaca in ..... - 16 Sep, 2007

pricha koja mozhda ne bi trebalo da bude isprichana. pricha koja boli do srzhi, koja jede i poslednje delice u nama, pretvarajuci sustinu nasheg postojanja u jedno veliko pitanje: zashto?

poznavala sam to dete. perach prozora, po vokaciji. inache, umetnik zhivota.
na prvi pogled decije naivne okice. na drugi, nema tu nikakve naivnosti. ima tuge, ima zhivota, ima svega, samo ne deteta. imash neki dinar? pa se nasmeje onako da mu se i okice nasmeju. sharmer mali. .imam. .da ti operem prozore?. .nemoj, ali evo ti parice.
i tako prvi put. drugi put. treci put. jednom mi je priznao da se nikada nije vozio u autu. sa osmehom. .da li bi voleo?. .mhm. .upadaj. gleda me zbunjeno, ne zna da li sam ozbiljna. klimam glavom i smejem se. polako. skroz bojazhljivo prilazi. otvaram vrata i vezujem mu pojas. sad se smeje. avantura. novi osecaj. dozhivljaj. pitam ga jel` hoce na sladoled..kazhe mora da radi. kupimo na stapic. pita me jel` sam mu ja sad drugarica? smejem se i kazhem da jesam. pita me da li ja njega volim. oshtar bol. seche. to je dete kome ljubav nedostaje. Da. smeje se. i za tren nema tuge u njegovim ochima. ali ima u mom srcu. ne dam da primeti. dete je. josh jedno od odbachenih. a razlikuje se po boji kozhe, i zhelji za zhivotom. jer on nema nishta. on se za sve bori. za hleb, za ljubav, protiv vetra, protiv mraza, protiv sistema. klinac. doshla je zima, nisam ga videla. a onda prolece. porastao, mali mngup. kazhe za drugaricu, besplatno da se operu prozori.
jedan dan, vozim se i placem. srecem ga. na semaforu. pita me shta je bilo. kazhe mi, dodji da ti kazhem neshto, i poljubi me. sad se ja smejem. vratio mi je. vratio me je. u zhivot. i ne znajuci.
mesec za mesecom. krecem na fax. dobro znani semafor. kazhe mora neshto ozbiljno da me pita. .kad ja porastem, hoces ti da jedes sa mnom na sladoled?. .hocu.
odlazim. i ne shvatajuci da ga vidim poslednji put.

....mesec za mesecom.nije ga bilo. pitam njegove drugare, gde je. kazhu ne znaju. nema ga dugo. al` mozhda je na nebu. bio je bolestan...

muk.tajac.bol.ponizenje.ljutnja.vrisak.poricanje.proklinjanje.

proshlo je dve godine. al' josh uvek svaki put kad vidim semafor, ne mogu. a da se ne setim. 

 a ima onih koji se stide da njihova deca idu u isto odeljenje sa ovakvom decom. da ne budu prljava, da ne dobiju vaske. da ne budu glupa. da ne budu ruzna. ima onih koji ovoj deci ne zhele da pridju. ima onih koji ih omalovazhavaju. pljuju. stidite se svi koji tako mislite. dusha vam je prljava. cuvajte vashe malene princeze u lakovanim cipelicama i belim cipkicama, i malene decake ucite da igraju fudbal.

nasuprot tome stajace uvek slika deteta koga je zhivot shibao, ali koji mu je prkosio najlepshim osmehom na svetu. koji mu se ipak radovao. stajace najshramantnije okice deteta koje je nosilo hrabro sve zhivotne nemire. koje je osetilo sta znaci sujeta, sitna dusha, neljudskost ovog drushtva. stajace cisto srce, koje je pruzhalo ljubav, a pravu nije osetilo. Ja ne mogu vishe o ovome i mozhda obrishem ovaj post. spavaj, Andjele.

 

 

 

 


boys don`t cry

Autor alapaca in ..... - 28 Avg, 2007

seba5tian 

 Nishta nije vredno jedne decije suze.... (Dostojevski)

 E kako je samo ovaj covek u pravu... 


...

Autor alapaca in ..... - 1 Jul, 2007

da spavam

pravim se

dusha se odvaja

nemocno odlazi

razum pobedjuje 


potop

Autor alapaca in ..... - 1 Jul, 2007

 

svo skrivanje

zauvek potapam

senke proshlosti

brishem

i ponovo

dishem