vesticin kabinet

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...

Autor alapaca in svashtara - 30 Okt, 2007

Užasno, najužasnije mi skače po živcima rečenica: shvatićeš za koju godinu, samo će ti se kaz’ti kad još malo porasteš... a jel’? a dotle ce raznorazne babe i dede koje misle da su popile svu pamet sveta zbog razlike u deceniji dve, da rasipaju mudrosti.. a meni samo ono, nije meni shto vi to prichate, nego shto mislite da verujem u tu glupost izrechenu usled nedostataka boljeg izgovora.

U redu je..ja ne pamtim shtafete, parade (pijanstva i kicha), radne akcije i pionirske zakletve, inforbiroe i gole otoke.

Ja pamtim kad sam bila u selu kako mi je deka kupio 4 pileta, i pravio mi kucicu za njih...i kako je jedne noci pacov pojeo jedno pile, pa je deka napravio vecu kucicu.a meni kupio josh pilica. pamtim kako sam sedela tati na ramenima u haljinici na tufnice od koje sam pravila tati sesiric (pa su mi se videle gace ) a na tatinoj glavi su bile gumene mentol bombone, koje inace mala deca navodno ne treba da jedu.
pamtim ternutak kada sam svecano objavla da hocu da imam sestru. pamtim..kako sam plakala kad je mama uporno pokushavala da mi objasni da mi se moja narandzasta majcica sa dugmicima u obliku bojica (zelene, plave i ne secam se trece boje bojica) ne slazhe uz pantalone.... pamtim kako sam izgubila najlepshi zhuti dzemper...
pamtim kako sam plakala kada je tata odlazio....na jedan jako dug put...i prichala mami da ne brine, da ce se on brzo vratiti.
pamtim kako je je svirao tinuninu, i kako su ga drugari iz obdanishta polomili. pamtim i kako je nekad mirisao sneg.. i kakvog je ukusa bio pravi eurokrem.

Ja se nisam zaklinjala u tita, dok sam vozila rolshue.meni su priritet bili mama i tata, i vozila sam rolere. I padala. I dizala se opet. Ja nisam nosila maramu oko vrata kad sam ishla u shkolu, i nisam chitala stripove. Ja sam uhvatila samo maleni deo onog vremena kad su se gledali shtrumfovi, i jela kinder jaja, skupljale salvete i razmenjivali papirici. Odmah posle toga doshle su nove uniforme, maslinasto – zelene, sa pushkom u kompletu. Odmah zatim, tate, ujke, strichevi, teche, komshije i kumovi ishli su u rat. I nisam bash znala shta je to i kako ide, ali sam videla mame, ujne, strine, tetke, bake, komshinice i kume kako plachu. Meni nisu nudili Azru, Zabranjeno pushenje i Balasevica. Meni su nudili cecu, sneki i miru skoric.

I tako dalje..

Ali zbog svega ovoga, ja ne vredim manje, i niste vi koji pamtite ovo pametniji od mene, samo zbog toga. Neke se stvari ne uche godinama, neke se priche ne otkrivaju vremenom, neke se tajne ne odaju s’ godinama..Postoji neshto shto se nosi u srcu, shto je dobijeno vaspitanjem, shto je poklonilo ili oduzelo okruzhenje, godine iza nas…

I zato nikada ne pitajte devojku koja luta kroz svoj zhivot ko je, jer je isuvishe zauzeta tumaranjem kroz svoja secanja, ne bi li i sama  otkrila isto…

A sad, da malo dopunim listu zvanu  `ne volim` – al` bez objashnjavanja….

1.politichare – svi bez izuzetka lazhu – i da je po pinokiju, babi i strichevima, uz njihove noseve peli bi se do zvezda… (Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...Ludnica je kanda otključana širom ostala...)

2. moj fakultet, nalickane plavushe, sa plastichnim zlatnim shnalama u kosi, kojima je prostoproshirena rchenica misaona imenica… (Ne volem... Zatucane... Gratis...Kravataše...Hipohondre što se plaše ..Da dobiju rak od razmišljanja...)

3. nabedjene frajere, koji misle da bash sve devojke na kljuch od dobrog auta padaju..e pa majku mu, ima nas koje jesu sponzorushe, ali sponzori su im mama i tata, pa im dodatk ne treba. Ne mozhe kljuch od auta da nadoknadi ono shto nemate u glavi. Ato shto nemate, e to devojci srecu kvari, ali ajd sad… (Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...Znaju azbuku do pola...Miču usnama dok sriču pejdžer...)

4. one koji se nikada ni za shta ne bune, koji se samo smeshkaju, i posmatraju iz coska, kad je najbolja prilika d ate na kvaranjak zgaze…one koji misle da znaju svaku tvoju slabu tachku, jer zaboga, pa svi smo mi u ovoj kolotechini postali isti – monstrumi sa licima ljudi -  e pa nije bash, mnogi jesu, ali nisu svi…

5. ne volim redove za vizu..ma ne volim redove uopshte, neljubazne salterske radnike i prodavachice, neprofesionalnost

6.onu dugu i dosadnu jesenju kishu, koja ostavlja samo blato iza sebe..

7. ne volim kad mi upadaju u rech…

8. Kelj, kelerabu, karfiol, grašak, spanać (popaje, izvini), pasulj, cveklu (sem rendanu sa celerom, i u soku sa limunom), pohovane tikvice..i josh mnogo toga…

9. kad ljudi nemaju meru, i ne znaju kad treba da stanu, kad ne poshtuju nikakve granice, morlane, drushtvene..ili bio kakve, ma kakve bile..ili ako ih vec ne poshtuju..da bar imaju dobar izgovor, kad vec argumente nemaju…

10. panichare, tremaroshe, i ostale koji prave rachun bez krchmara…

11. glupave emisije na tvu poput menjam zhenu, veliki brat, 48 sati svadba, sve z aljubav i ostalo…(E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...)

12. nerasciscene, nedovrshene stavri..lazhi koje smo precutali...(da se dobro razumemo, ne lazhem ja, ali osutala sam par puta, kad us me lagali..i mislili da ima verujem..)

13. i ne volim, i nepodnosim,..uh, kad ljudi kasne.

E pa to je to - druga strana medalje `volim`. Jel' ja ono beshe reokoh bez objashnjavanja? E pa, jbg...

Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...


objektivno slobodnogovoreca [ne]kultura.

Autor alapaca in svashtara - 29 Okt, 2007

Silazim niz stepenice, ka meni ide komshija iz zgrade, sa osmehom na licu: ‘ooo, komshinice, dobar dan.gde si?’. sa osmehom odgovorim. Setim se nekih zajednichkih dana. i podvuchem josh jednu kulturnu osobinu – javiti se nekom iz zgrade. kuturno, kultura. Danas mi je u jendom trenutku puk’o internet, ja sam pozvala gospodu iz SBB, javla mi se jedna sredovechenagospodja, koja je savrsheno papagajski ponavljala vec nauchene dve rechenice, kako sam ja konektovana i kako je kod njih sve u redu, pa je ja posle neuspelog ubedjivanja kulturno pozvah da dodje kod mene na kaficu, te da mi otvori stranicu, kad je vec sve u redu. i tako…prichala sam ja jednom prilikom shta je sve nekulturno..e pa kulturno je sve obrnuto od toga, da se ne ponavljam..

Al` gospodo draga, shta cemo da radimo sa kulturom blogovanja, ili blogovskom kulturom? To vam je ona kultura koju neki smatraju kao podrazumevanu za sve one koji su ikada izvrshili atak (prim.prev. klik) na levo i desno dume misha. Tja, majku mu, nec’ bit’ da je tako. Jerbo, stvarnost nas demantuje. 100 ljudi, 100 cudi. Nismo svi lepo vaspitani, nismo svi doshli sa dobrim namerama, nismo svi doshli da pishemo za sebe i za svoju dushu. Neki su doshli da bi malo bolje usavrshili tehniku copy/paste. To je znate vrlo naporno – markirate tekst, kliknete desno dugme, kliknete copy, onda kliknete na praznu povrshinu, pa opet desno dugme misha, paste i juhuuu – gle, kakav divan post. Dobro. Drugi su doshli da bi bili na vredi listi, ili bar na listi kandidata. Jel' to toliko bitno? Jel' to zaista vazhno? Evo, ako jeste, ja poklanjam moje mesto. Uzmite ga. Nosite ga. To shto sam ja predlozhila biljche i di za vredi listu su sasvim druge priche. Treci su doshli iz valjda samo njima znanih razloga..ali kad smo se svi tako skupili, ko pogleda naslovnu stranu dobije jasnu poruku: obuci kozhne gace (i crveni brus ;)), ishchitaj droljine fenomene, pusti seku i uzhivaj u zhivotu. Ili seci vene. Sad jbg, sve je valjda izbor. I sve ja to poshtujem, svi mi imamo pravo na svoje teme, na sopstvene preokupacije, zhelje i misli.

Ne mogu ni svi da smisle tekst, da budu kreativni i mashtoviti..a hteli bi da se druzhe. Pa dobro, 'ajde onda se druzhimo. Kad ono gle…nastade problem. Neki ne bi da se druzhe, neki bi da se vredjaju..pardon da izrazhavaju svoje slobodno mishljenje tako shto pletu po familiji i hrane te piiip…chokoladom, ne sigurno…Dakle nekultura na nivu, pod plashtom slobode govora.

Od kad sam chula za taj termin pa do dana danashnjeg sloboda govora je u istinu znachajno proshirila svoj pojam – prvensteveno je to bila sloboda da izrazish svoje mishljenje, ma kakvo bilo, a da pri tom ne trpish fizichko maltretiranje, i ine sankcije. Danas, to znachi psovanje, vredjanje, nepristojan i nekulturan nachin govora, diskriminaciju. Pod izgovorm slobode govora, sve je dozvoljeno. Zhivela anarhija! Chemu red, kultura, lepo vaspitanje, osmeh na licu, ljubaznost.. Pa dobro, i to je valjda pravo izbora.

Bx228 je skoro dao jednu analizu blogera…ja necu analizirati vishe nishta. Ja sam samo nabrojala chinjenice. to je to. fakat. objektivno – slobodnogovoreci. Necu ni povlachiti paralele, i pisati o tome chiji su koji blogovi, i prichati zashto je neko neke stvari uradio…necu. To nije moja stvar. Ja imam svoje prijatelje..svoju listu prijatelja. Gledacu u nju, posmatrati gomilu nickova i razmishljati o tome zashto su neki ljudi otishli, i zashto samo tek ponekad svrate. Al` ni o tome necu pisati.

I sve je to meni jasno..jeste zaista. Sve, sem ove kishe, koja vrlo dosadno sipi ulicama, a i kad ne sipi, ostavlja ih mokrim i ne tako smpatichnim...

Hvala na pazhnji. i ne zaboravite: nije teshko biti fin..i......zovite stvari pravim imenom.


Nek` vam je na chast [15 min od Kragujevca, par hiljada svetlosnih godina od normalnog]

Autor alapaca in Srbija i oko nje - 24 Okt, 2007

e ovako su me razljutili... 

Odbornici Skupštine opštine Knić smenili su na vanrednoj sednici svoju predsednicu Snežanu Banković-Đokić, samo zato što je ova mlada žena odlučila da rodi bebu.

Skupština je sazvana po hitnom postupku. Od 33 odbornika, sednici je prisustvovalo 18, a za smenu je glasalo 17 Knićana. Za odluku o smeni predsednice Snežane Banković-Đokić bila je potrebna većina od 17 glasova.

Sigurno ste vec svi chuli shta se desilo juzhno od kako ga nazvashe `srca srbije` i `doline gladi`, tj. ovog mog dragog mi grada..Kragujevca. Jeste, tako je, u opshtini Knic, predsednica Skupshtine, rodila je bebu, uredno obavestila odbornike na svoje zakonsko pravo, a to je porodiljsko odsustvo. Medjutim braca Srbi slozhishe se da to nije dobro po Skupshtinu jer jelte ona ne mozhe da ispunjava svoje duzhnost. Pa piiip mu materina (najstvarnije se izvinjavam shto psujem) za shta sluzhi zamenik?

I bla, bla, bla i bla, bla, bla..ovi ce da trazhe tumachenje ministarstva, ovi kazhu krshenje ljudskih prava, ovi kazhu polna diskriminacija..Ama’ gospodo, shta ce nama to, kad bagra to da shvati nece? Kome to nije jasno da su ovde prekrshena i ugrozhena sva njena ljudksa i zhenska prava? Prava kao zhene, kao majke, kao osobe? Kome to nije jasno…

E onima kojima nije jasno, nece ni biti..Dzaba ste krechili. Bagra se potpisala. Stoka. Eto to su ti ljudi – stoka.

Ej, bre, Srbijo, luda zemljo, a hocete da se borite protiv bele kuge?Hocete,a?a  ovako se reaguje na zhenu koja je postala majka. A krivo vam shto mladi odlaze…ako i treba, niko ne treba ovde da ostane, svi treba da odu, i da se ovde nikad vishe ne vrate.

Ovo je zemlja koja uzima sve,a  ne daje nishta. Ovo je zemlja u kojoj zhive izoblicheni ljudi (cast izuzecima..). Ovde ti ne daju da budesh zhena. ne obraduju ti se na rodjenju kao mushkarcu, pa  kad malo porastesh, gledaju te ko seksualni objekat, pa nemash iste mogucnosti kao mushkarci, ni politichke ni ekonomske..I nemojte mi prichati o zakonima, i mrtvim slovima na papiru, znam ja vrlo dobro shta gde pishe…al, ne ide to tako, ne ide…I onda si na kraju fotokopir mashina za radjanje dece..radjash sve dok ne rodish mushko. E tad si dobra zhena.

E pa da, ljuta sam i besna na balkanski mentalitet, odbornichki idiotizam, ljudsku oguglalost na ovakve stvari i ovu zemlju, po hiljaditi put. I po hiljaditi put ja ne mogu da verujem. Dosta je. Mnogo je.


Volim.. [connore, ja verujem u onu: nikad nije kasno :)]

Autor alapaca in igre i igrice - 24 Okt, 2007

 

Pre sad vec izvesnog vremena, connor je prosledio jednu zanimljivu igricu na moju adresu. Da li je poshtar zakazao, ne znam, al’ ja poziv nisam videla. Trebalo bi napisati po nekoliko stvari koje volimo, ne volimo, stvari kojih se stidimo, koje nas fasciniraju…ali kako je connor pisao samo o onome shto voli, onda cu i ja :)

 

Pa da pochnemo: (mada toga ima mnogo, pa cu ja napisati samo neshto..)

 

  1. mesechinu i pun mesec – taj pogled ka nebu punom zvezda i jakog meseca, tamo negde na planinama severne Crne Gore, je verujte neshto shto ne m ozhete nikada da zaboravite…
  2. sumrak u prolece – prelivanje prelepih boja, uz osvezhavajuci povetarac koji zavodno leprsha kroz kosu..
  3. svitanje – najlepshe doba dana, kada se sve nekako budi, pa chak i kada je tmurno i sivo, i kada gledate samo pospana lica onih koji su morali napustiti svoje topple krevete..i tada svitanje ima neku posebnu drazh..mada, priznajem najlepshe je na nekoj peshchanoj plazhi, u zagrljaju voljene osobe, ili pak na jednoj klupici na Savi….
  4. More i puchinu – slobodu koju pruzha, odsjaje koji pruzhaju zagrljaj i zhivot…
  5. ronjenje – podvodni svet, koji daje sve svoje sharene perle na dar…
  6. dugachke peshchane plazhe – po kojima obozhavam da gackam bosa..
  7. Shumarice – svih 12 meseci u godini, jer je svaki put razlichito i zanimljivo, drugachije, sa tom istorijskom komponentom, umetnoshchu prirode, jedinstvenom lepotom…
  8. Branka Miljkovica i Miku Antica – hvala im za sve stihove..
  9. Bajke – u koje josh uvek nesvesno verujem..
  10. Optimizam i osmeh – zhivot je prazan bez toga, jer mene mrachni ljudi umaraju..Buni se i vrishti, plachi, ljuti se..Sve je to u redu. Al’ na kraju, nasmej se i pogledaj zashto je dobro shto je tako…
  11. Gumene bombone – u obliku mede, us vim bojama, sharene crvice, i one od coca-cole..
  12. treshnje i ananas -  u konzervi i svezh..
  13. chokoladu – ali samo najlepshe zhelje…
  14. helijumske balone – u nekomlepom obliku, da se shetam, shetam, shetam in a kraju ih pustim da slobodno lete u nebo…
  15. klackalice i ljuljashke – iak ne mogu mnogo da se ljuljam, jer mi se zavrti u glavi…
  16. nes kafu sa shlagom i chokoladom - mmm..
  17. obichnu crnu kafu i prvu jutarnju cigaretu..
  18. Djordja Balashevica – sa svim svojim fenomenalnim tekstovima..
  19. Rock, jazz & blues
  20.  ambicioznost, poret, zhivahnost, aktivnost
  21. intelekt, duhovitost..
  22. sposobnost da se prizna greshka.
  23. zhivot – bash takav kakav je..
  24. porodicu – najvishe na svetu, a posebno moju sestru..
  25. josh dve sestre, i najboljeg prijatelja…
  26. jednu machku, najpametniju…
  27. slobodu.
  28. da vozim – do u nedogled, chini mi se…
  29. da putujem
  30. da pricham i filozofiram…
  31. da sedim u hladovini i pijem hladnu limunadu, kad je napolju Sunce…
  32. da je sve uredno..
  33. da idem na svirke..
  34. neke mirise.. (mog parfema, zumbula i jorgovana, kupke od kajsije, mirishljavih shtapica night queenfelce azura losiona)
  35. istinu – pre svega…
  36. velike naochare za sunce..
  37. svu DECU ovog sveta :)

 

 

I ja bih ovde negde stala. Ja s am neko ko je sa svojih 20 i kusur godina i dalje oduzhevljen zhivotom, ko mnogo voli..i stalno se odushevljava, ko uprkos svim onim ruzhnim stvarima i dalje veruje u mnogo toga, ko i dalje veruje u ideale, i gradi nove iluzije, chak i onda kada ladje tonu…I  ovaj spisak bih mogla dopunjavati svaki dan, i mozhda ga i dopunim..ali sada stajem. :)

 

 igru prosledjujem svima onima koji vole, i zhele o tome da pishu..

 


Nek` se okusha hor torokusha…

Autor alapaca in svashtara - 22 Okt, 2007

Namenjeno svim onim torokushama koje bave profesionalnim gluvarenjem, a specijalno ih interesuje moj zhivot (koji je u istinu, poprilichno nezanimljiv u poslednjih mesec dana, ako izuzmemo dva puta po dve odlichne zhurke i svirke poslednja dva vikenda). Elem…

Gospodje i gospodjice drage, stanarke i podstanarke, debele i mrshave, lepe i ruzhne, pametne i glupe, matore i mlade…. Man`te se mog zhivota!! To da li ja dolazim u 5h ili 6h ili 7h ujutru je moja stvar i mojih roditelja, a nikako vasha tema za nedeljno popodne uz kaficu. Uz istu onu kaficu u koju bi jedna drugoj sipale mishomor da ne pucate vishe od zavisti! To sa kim sam doshla, ko me je dovezao, koji auto vozim shta sam obukla je  moja stvar i moj zhivot!!Jasno?? I sledeci put kad chujem da je moje ime izgovoreno na vashim trach partijama, letece perje, drage moje kokoshke. U vashem kokoshinjcu predjite slobodno uzduzh i poreko preko zhivota vashih momaka, prijatelja, mama i tata, da ja ne pochnem da opjadarishem okolo i naokolo (ha, pa i ja konja za trku imam), al’ moj da ostavite! Bavite se sobom, svojim porodicama, i sopstvenim problemima!

Dok razmishljam o tome koliko je tuzhan, prazan i dosadan zhivot onih ljudi koji nemaju shta da rade u svom zhivotu nego da cheprkaju po tudjem i isti analiziriju do detalja (svih onih do kojih mogu da stignu, ili izmisle), ujedno se razmishljam da li da dotichnim personama i podelim po jedan primerak ovog teksta…

Tja, bx228, znam da je trebalo neshto buntovno, ali neshto sam miroljubivija nego obichno :D Mada, ovo vreme mi ide na zhivce, i ova kasha koja nikako da se dogovori sama sa sobom, da li bi da pada ili ne bi da pada..Padati, ili ne padati, pitanje je sad? Hamletovska dilema jesenje kishe. Ali neshto ne verujem da ce da mi pomogne ako se izderem na nju i objasnim joj da je neopisivo dosadna ta njena neodluchnost. (koja me takodje nervira i kad je prisutna kod ljudi, hocemo li chokoladu, ili chokoladu sa keksom, ili chokoladu sa rizhom…hocu li da pijem nes, ili espresso, ili coca-colu? ja tad samo lupkam prstima o sto, otvoreno pokazujuci da mi takvo ponashanje skache po zhivcima. – ko ona fora ide jedan slon, i za njim slon, i za njim slon i za njim slon, a ko ide za njim?)

 

E i da, dok ne zaboravim, imam jednu ideju, bash mi malopre pade na pamet. Mnogo dobrih postova bude nekako malo zaobidjeno, jer se nagomilaju postovi u toku jednog dana. (mislim ne kazhem da su neki dobri neki loshi, svaki nosi neku svoju prichu, i svaki je na svoj nachin zanimljiv ili mozhda ne, ali nije to poenta priche). Onda kad neko dodje posle 5 dana nab log, on ima uvid samo u onoliko postova koliko ih ima na naslovnoj, a pored toga mogucnost da otvara redom korisnike i vidi shta su pisali…E pa da ne duzhim prichu mnogo. Ja bih da napravimo jedan blog dnevnik, ili blog popis, u kom bi postovi zapravo bili popis dnevnih tema. E sad mislim da to ne bih radial sama…poshto je to dosta posla, a i ja sam chesto na nekom kracem putu, pa bih taj blog podelila sa nekim..Samo glasno (pisano) razmishljam, ali bih volela da chujem shta mislite.. :)

 

pozZ za sve...od mene me :)