vesticin kabinet

Tuga i crvenkapa na ruski nacin

Autor alapaca in svashtara - 19 Feb, 2007

Šetala Crvenkapa kroz šumu, kad odjednom, pred nju iskoči vuk. Ona se
ispentra na drvo, kad, vuk progovori:

- Crvenkapice, siđi, necu ti nista!
- Zajebavaš, misliš da nijesam čitala priču. Ja sidjem, a ti me pojedeš.
- Šta ti pada na pamet, ja sam Vuk Stefanović Karadžić. Siđi slobodno.


Siđe Crvenkapa, kad ono, stvarno Vuk S Karadžić. Krene ona dalje, kad
pred nju iskoči lav. Ona na drvo, a lav ce odozdo:

- Siđi Crvenkapo, valjda si čitala pricu. u njoj nema lava.
- Znam ja, možda je neka nova verzija, ali i lavovi jedu ljude.
- Ma šta ti pada na pamet, ja sam Lav Tolstoj.

Siđe Crvenkapa, lav skoci i pojede je!

NARAVOUChENIJE: Rusima ne treba verovati!!

beleska:tuga mi je velika, velika ko Rusija...

 

Permalink / (7) Komentari / (0) Trekbekovi

Dan zaljubljenih - kontraefekat

Autor alapaca in svashtara - 14 Feb, 2007

   

 Ne slavim Dan zaljubljenih.Ne iz onog glupog razloga,jer to nije hriscanski praznik. To je glupava ideologija malogradjanstine 21 veka, olicena izmedju ostalog u onoj cuvenoj 'kupujmo domace'.

elem, ne slavim dan zaljubljenih, jer ako sam zaljubljena, bicu zaljubljena, i 13, i 15 februara i svakog drugog dana u godini, a ne samo 14.02. i ne vidim razlog za posebno  poklanjanje paznje samo tog dana. ne slavim ni dan zena.njega vec i iz malo ideoloskih razloga.

ali sve to nije tema. tema je ovaj za mene glupavi praznik. Oni koji se vole vole se i svaki drugi dan, a oni koji su sami samo se smore taj dan.Dakle, kontraefekat.

Ali, posto ja verujem u bogatstvo razlicitosti, svima onima kojima slave, zelim da budu srecni i zaljubljeni i cestitam Dan Zaljubljenih :) !


Permalink / (7) Komentari / (0) Trekbekovi

igra zivota.

Autor alapaca in svashtara - 12 Feb, 2007

Once the game is over the king and pawn go back into the same box.

Mislite o tome samo malo.

Svi mi jesmo razliciti, ali posle ove igre zvane zivot nestajemo i odlazimo na isto mesto.Malo vise tolerancije i razumevanja nije na odmet.


Permalink / (6) Komentari / (0) Trekbekovi

Sujeverje

Autor alapaca in svashtara - 9 Feb, 2007

Upravo se vratih od drugarica. Igrale smo remi do sad, i pobedila sam. To je scena koja se ponavlja iz dana u dan. I sad kazu one meni ‘ko nema srece u kartama, ima u ljubavi’.Naravno to je zezanje, ali ima necega u tome. To je kao i ona budalastina ‘na kisi se raste’ - smislio neko ko nije imao kisobran.

Nego mene to (delimicno zato sto i jeste) podseti na sujeverje. Da li ste sujeverni?

Da li verujete da ako vam crna macka predje put da ce vam se desiti nesto lose? Da li okrecete nesto naopako na petak trinaesti? Da li je baksuz ako prodjete ispod merdevina?

A kockaste, okrugle i krstaste sahte? Razbijeno ogledalo – sedam godina nesrece? Detelina sa cetiri lista? 

Dakle, da li ste sujeverni, i sta jos znate od primera sujeverja?Da lije sujeverje odlika primitivizma, zaostalosti i gluposti, ili jos jedna od tekovina moderne kulture,a opet kao zaostavstina iz proslosti?

 


Permalink / (8) Komentari / (0) Trekbekovi

mravinjak

Autor alapaca in svashtara - 6 Feb, 2007

Gledam nesto ljude na ulicama, niko se ne smeje, gledam kako moji prijatelji, drugovi, poznanici svi upadaju u neku kolektivnu apatiju, neku depresiju...Pa mi nesto nista nije jasno. Nekako mi izgleda ko da su se svi navikli na ulogu mrava, koji trckaraju, sudaraju se, ali ipak nastavljaju dalje, sakupljajuci mrvice, koje bacaju neki odozgo, cije visine i velicine nikada necemo skontati. I svima bi im rekla, ma dajte ljudi, pa pogledajte se, ali nekako ne znam da li me cuju kad govorim.Hm... No, valjda je to samo neka prolazna faza. Pun je mesec bio ovih dana pa su ljudi depresivni : o) Ne razumem ja to nista, i bas mi nije jasno kako smo svi satkani od potpuno istog materijala a svi smo toliok ralizciti. Pitam se ko je tu u pravu…da li svi oni koji su se navikli da budu mravi, ili ja koja sam borac, koja se stalno nesto bunim (rekli bi neki buntovnik bez razloga, ali nije, to je samo da se ljudi ne uspavaju), koja se i dalje borim sa vetrenjacama. Popustim i ja ponekad. Ali se ne dam. Imam i ja ponekad one blesave minus faze, kada bih vristala, sva nesrecna i tuzna, kada bih lupala sakama o zid, samo da izlupam negativnu energiju, kada bih plakala, da isplacem sve sto me boli, ali tada nema suza, kada bih pricala, ali zvuk ocaja i nemoci  je specifican i retko ko ga razume. Al’ ne dam se ni tada. I dozivim poraz, ali ustanem stresem to sa sebe, naucim nesto i nastavljam dalje. Kako vi dozivljavate poraze? Ne znam…svasta nesto mi se vrzma po glavi, malo sam konfuzna ovih dana. Sanjam neke glupe snove, imam potrebu da se vidjam sa prijateljima iz detinjstva, da vidim gde su, sta se i koliko promenilo, a mnogo se promenilo. Dokle su stigli..a mnogi nisu daleko. I jako mi je zao zbog toga. Svi smo pre smao par godina bili isti…ili nismo? I na kraju jedan citat:Ko zeli maskumora je i nositii nema se pravo zalitišto mu sunce nikada neće ogrijati lice..."
Oscar Wilde 

 


Permalink / (5) Komentari / (0) Trekbekovi
1 2  Sledeći»