vesticin kabinet

po tachkama

Autor alapaca in svashtara - 22 Avg, 2008

Napishem par redaka, pa obrishem.. ne zhelim svedochanstvo svog idealistichkog shvatanja  sveta i choveka, vere u ljudsku dobrotu, iskrenost, cast i pohstenje. Cesto se zavrshi fatalno.  A ja iznova verujem. I opet i opet. I sve neshto ne znam dokle cu. A kako reche Selimovic: Ljudi su zla deca. Zla po chinu, deca po pameti.  Kraj.

 

Nedostaju mi talasi. Pogled na puchinu, lezhaljkica i uzhivanje. Bacanje kamenchica u vodu. Pravljenje zamka od peska. Plivanje do tachke gde su ljudi toliko sitni kao mravici. Prskanje u zoru, dok morem vlada mir. Osmeh koji odzvanja…i jedan zagrljaj, koji unapred sve oprashta. I tako ja prosto ne znam kad mi je gore, dok josh ne odem na more, ili kad se sa istog vratim, pa mi nedostaje. ali u svakom sluchaju, kad je u pitanju more, nikada mi nije potaman, sem kad nije tik ispred mene..

p.s. na bazene necu da idem. a ni na jezero.

 

Pre neki dan htela sam da napishem tekst. ali nisam bash bila sposobna. Umro je drug..chuli ste verovatno. Nema veze i ako niste. Njega nema. A ja nisam imala shta da kazhem. I nemam ni sada. Jer i ne verujem u to. a i nemam shta da kazhem na tu temu vishe. 25 godina. Eej….!!!! 25 godina… – jebojaisudbinuizivotikakogoddasetozove! Tek je pocheo da zhivi, bre!

Nemam sta da kazem, rekoh.

 

Ovo je bilo napisano u popodnevnim casovima, ali sam onda bila prekinuta na sred pisanja te je tekst ostao sve do sad – 1:09 am..i sada nastavljam..

 

Na kraju ovog dana jedino shto vam mogu reci je da ce vecina mojih prijatelja leci u krevet sa recenicom ovaj noc nije moj dan. svako iz nekih svojih razloga.

A ja stvarno nisam mogla da prezhivljavam danas te njihove probleme. Sve sam ih chula dok su prichali (ili mozhda nisam?), ali nisam bash reagovala. Jer bash neshto nisam imala snage. Mnogo sam umorna. skupilo se trista nekih stvari, nisam spavala, ispod ochiju gajim kese. Ne funkcionishem bash najbolje. Tako da mislim da cu uskoro posetiti carstvo snova.

 

p.s. I dok ovo pishem – da vam kazhem u poverenju – krche mi crevca. Bice da sam gladna. Ali mrzi me da jedem, stvarno. Zevam..odlazim…

 

*anex: molba komshijama

Drage moje komshije, ljubazno cu vas zamoliti da sutra u 7 preskochite ukljuchivanje svojih bushilica, prestanete da lupate chekicima, prestanete da zhivite u iluziji da imate 20 godina, da ste napaljeni klinci i da vozite motor, te da mi verlgate ispod prozora 15 minuta, prestanete da se dozivate po hodnicima, jer sun am zidovi u zgradi vrlo tanki, te sve moguce krestaline cujem..i tako. Ljubazno vas molim.

Ali verujte, necu ljubazno da reagujem, budem li bila probudjena…necu sigurno..


kako su mi sistematski zgadili krastavac.

Autor alapaca in svashtara - 16 Avg, 2008

E kakav chudan dan.

 

Udjem u prodavnicu..gospodja ispred mene kupuje neshto. Valjda. Ne obracam pazhnju dok ne dodje red na mene. Niti me znaima shta radi taj neko pr emene. Kad ono medjutim.. Prodavachica i gospodja ispred mene – izgleda stare poznanic- se rasprichale. Da ne zhurim, da sam bolje raspolozhena, da sunce izlazi na severu, da kasha pada odozdole, mozhda i ne bih odlepila kad sam chula razgovor:

Gospodja: imash krastavac?

Prodavachica: e nemam, sve sam ja uzela sinoc.

Gospodja: e shteta, muzh mi na putu, htela sam malo da se zabavim – (hahahahaha - grohotan smeh, da joj se sve plombe vide)

Prodavachica: jao draga potpuno te razumem (hahahahaha- isti onaj grohotan smeh)

 

Ja pocrvenela, pa pozelenela. Pa mi bi muka, pa ne znam da li da pochnem da urlam na njih , da li da izletim, shta da radim?! Pokupim se i odem. Zgadjen mi je krastavac, bar za ovu sezonu.

Krenem dalje, ide neko iza mene, ide, ide, dok u jednom trenutku ne stade pored mene, pogleda me i reche:  ‘ima dee dinaa?’ Moliiim?  ‘ima dee dinaa?’ aa?? Aha..(lampica!) jel’ imam deset dinara? Sav srecan shto sam shvatila, klima glavom. Dobio bi deset dinara, da nije posle onog mog aa? krenuo da mi kuca ono shto nisam mogla da ga razumem na mobilnom telefonu – boljem od mog!! A imam dobar mob.

More..bogata ova sirotinja danas..

 

Ushtipnem se za lakat da vidim da li sam budna, ili samo imam neki blesav san. Aaaa. mnogo sam se ushtipnula. Jbt – mogli bi da smisle neki bezbolniji nachin za proveru budnosti.

 

a povrh svega…ceo dan k’o da sam u kazanu. Dobro sam se razmishljala da li da sklopim neki dil sa djavolom, jer najstvarnije – da vam kazhem – ja mislim da je u paklu hladnije nego kod nas. Katastrashno. Ja stvarno ne znam shta je alternativa zabijanju u stan sa klimom i gledanju tenisa po ovoj vrucinchini..

 

eto tako – sasvim obichan letnji dan, kada sam se prevarila i izashla iz kuce dok je josh uvek bio dan. pih. Pouchena iskustvom, necem vishe. Mhm.

 

A shta ima novo kod vas? :))