vesticin kabinet

Bloggers against abuse

Autor alapaca in svashtara - 27 Sep, 2007

[Prenesi dalje:] STOP NASILJU!!   ~Nasilje nad zhenama~

Vishe o akciji mozhete prochitati ovde (i ovde, hvala verasenj).
Vreme je da date svoj doprinos.

 

 

nasilje. psihichko i fizichko. zapitash se samo…koje je gore? jedno boli trenutno (vishe nego zauvek) i ostavlja modrice i ozhiljke po telu..drugo po dushi i boli zauvek.razlichiti oblici, zastrashujuce razmere, katastrofalne posledice, nezamislive priche. jedan fenomen – nasilje.

pre svega: Mama i Tata, hvala vam shto nikada od vas nisam dobila chvrgu kao kaznu. hvala shto nikada nisam bila u karantinu. hvala shto mi nikada nishta nije zabranjeno. hvala shto ste uvek imali zhivaca i strpljenja za mene, moje gluposti, nestashluke, pubertet, zahteve, prohteve, zhelje.

nikada mi nece biti jasno shta je to shto nekog natera da maltretira drugu osobu. da li je to pokazivanje svoje moci? davanje veshtachkog disanja umirucem patrijarhatu na pragu 21og veka kada zhene dobijaju sve vecu smaostalnost? kakva to zhivotinja zhivi u choveku, koja mu ne da da rechima iskazhe to shto oseca, vec mora nasiljem?Ja to ne mogu da shvatim. Moj um to ne mozhe da pojmi. hej, bre, to boli, to ostavlja posledice. to razara porodice, to unishtava tudja srca, tudje zhivote.odvratno, primitvno, strahno, bolesno. i shto je najgore, kada vidite primer nasilja jacheg nad slabijim, natera vas da pozhelite da i vi njega dobro istuchete. Goca je prichala o nasilju u porodici. ja cu se osvrnuti na nasilje nad zhenama.
ja bih naravno imala shtoshta da kazhem na ovu temu. ali plashim se da se ne zanesem. zato cemo poslushati shta kazhu knjige.


* Žene i djevojčice shirom sveta, bez obzira na nacionalnu, rasnu i vjersku pripadnost, kulturu, dob i status, izložene su raznim oblicima fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonomskog zlostavljanja.
* Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, različite studije pokazuju da je u proseku između 10 i 50% žena iskusilo neki oblik fizičkog nasilja od partnera, da je između 12 i 25% žena podvrgnuto pokušaju ili samom prisilnom seksualnom odnosu.
* Neverovatna brojka od čak četiri miliona žrtava trgovine ljudima godišnje zastrašujući je podatak o razmerima eksploatacije žena i dece koji ukazuje na preko potrebnu borbu za sprečavanje trgovine ženama (trafficking).

Počinioci nasilja redom su:
suprug u 49,24%
otac u 17,84%
sin u 12,26%
vanbračni partner u 6,83%
bivši suprug u 1,41%
deda u 0,92%
ochuh u 0,71% slučajeva

a shta kazhe pravo?
U međunarodnim dokumentima nasilje se počinje razmatrati tek devedesetih godina 20. veka. Jedan od najznačajnijih dokumenata za ženska ljudska prava Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena usvojena 1979. ne sadrži nikakve odredbe o nasilju nad ženama. Konvencija definishe diskriminaciju žena tek kao: … bilo kakvo razlikovanje, isključivanje, posljedicu ili namjeru umanjivanja ili potpunog ukidanja priznanja, uživanja ili prakticiranja od strane žena, bez obzira na bračno stanje, a na temelju jednakosti muškaraca i žena, na temelju ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkom, gospodarskom, socijalnom, kulturnom, civilnom ili drugom polju.

Primera = nebrojano mnogo. I zastrashujuci su. Pre neke dve godine mozhda, na b92 je bila emisija o zhenama iz srbije koje su ubile svoje muzheve zbog dugogodishnjeg zlostavljanja koje je prethodilo ubistvu. Zastrashujuce su kazne koje su dobile. Strashno je to shto zhive u drzhavi kja ih svojim mehanizmom ne shtiti, a onda su josh kazhnjene na tako brutalan nachin. Da, ja znam dam so prichali o tome vec, id a se ne sme zakon uzimati u svoje ruke, i ja cvrsto stojim iza toga, jerk ad bi se svi ubijali, da bi reshavali problem, nas ne bi bilo. Zato se valjda razlikujemo od zhivotinja. I iskreno mislim da nasha zemlja nema monopol nad problemom nasilja nad zhenama. To se deshava svuda u svetu, samo ima dosta razvijenihijih zemalja, koje su dostigle i taj stepen ravoja da mogu da reshavaju i taj problem. mi nazhalost nismo.
Ali ono shto mozhemo da uradimo je..da nebezhimo od tih problema, da se ne sklanjamo, i da kazhemo, neka ih neka same reshe. Mozhemo mozhda da pomognemo, da uputimo, da posavutujemo. Chesto te zhene shto zbog straha, shto zbog ochuvanja porodice (koja ce ipak neminovno puci, verovatno sa josh gorim posledicama), ponekad i zbog statusa, dovode svoj zhivot na rub egzistencije. Ako makar i jednoj pomognemo, uchinili smo veliku stvar.

 





 

samo nas gledam...

Autor alapaca in svashtara - 26 Sep, 2007

..kako rastemo.
i drago mi je zbog toga.
 
 
 
devet meseci. slozhicete se sa mnom da vecini ljudi tada kroz glavu prostruji misao o trudnoci i bebi. nekako je najkarakteristicniji dogadjaj vezan za taj vremenski period upravo stvaranje jednog novog zhivota. i ko zna shta mu sutra nosi.jer, devet meseci se stvara, onda zhivi…a samo jedna sekunda je dovoljna da nestane. no, ovaj put devet meseci je neshto sasvim drugachije…danas je devet meseci postojanja ovog bloga moga. pa kom milo, kom drago. :o) srecno mu bilo, pa dok traje.prodjosmo svashta neshto za tih devet meseci. i lepe i glupe priche. i srecne i tuzhne dane. i pauze. i putovanja. obecanja. i radovanja. smejanje i suze. Neki su dolazili, neki odlazili. neke smo zapamtili, neke ne. podelili smo svashta neshto sa gomilom nepoznatih ljudi, sa citaocima, prolaznicima, slucajnim ili namernim.
za tih devet meseci, ovo je od nekoliko aktivnih chlanova postala velika blog zajednica, i tek se shiri, napunile su se liste prijatelja, izmenjali mnogi ljudi. imamo i bolesne blogove, treba im jedan chika doktor. imamo i bezobrazne koji psuju, njima treba bonton. imamo i lepe. i njima ne treba nishta, jer pohvale dobijaju. josh samo sujetu malo da zalechimo i izlechimo i sve ce biti ok, jer narode nije bitno ko koliko ima komentara, nije bitno ko je na listi, a ko nije, nije bitno da li ste prvi ili poslednji. bitno je da steknete prijatelje, da pishete za sebe, da olakshate dushu. komentarishite ono shto vam se svidja..pishite za sebe. ostalo zaboravite. eto tako.

dobila sam malopre krushke od bake, i sad odoh u slast da ih pojedem. lepe, neprskane, malkic zelene, bash onakve kakve volim :) posle odoh da popijem moju omiljenu nes kafu sa shlagom (ipak ne mogu da pobegnem od nje). a posle..mozhda se i vidimo, a mozhda se zavuchem pod svje cebence, i odlutam negde…sasvim daleko. u neki srecniji svet. u moj svet. tvrde ljudi da postoji jedan svet. ja znam za najmanje dva. za moj i zataaj drugi…nazovimo ga nash.
i neka niko ne pita kako sam. naslutite. reci cu vam samo..zhao mi je shto nema sunca…pa da mogu da stavim moje velike naochari za sunce... pa da se sakrijem i uzhivam. mozhda cebence pomogne.



 

aman. i zaman. dosta je. [minus faza, one more time]

Autor alapaca in svashtara - 24 Sep, 2007

 

opet sam ljuta i besna. tuzhna i nemocna. opet je jedna mlada devojka napustila svet. tek tako. bez pozdrava. bez najave. mozhda zbog nepazhnje. mozhda zbog neceg drugog. ali.. sta vredi pricati sad o tome.. od sutra bice pokrivena crnom zemljom. lica dragih joj ljudi bice prekrivena crnom senom. i nebo ce verovatno biti crno. poslednji ispracaj devojke koja je vec dva meseca u sebi nosila jedan novi zhivot i radovala se tome. necu otici da kazhem poslednje zbogom. ne mogu. mozhda je sebicno. ali ne mogu da ponovo chujem zvuk zemlje koja udara o kovcheg. isuvishe poznat zvuk.
umorna sam. od svega. od neprospavanih noci. od kafe. od koka kole. od ljudi. od gumenih bombona koje obozhavam. od disanja. od prljavag vaduha i kamenca u vodi. od ozonske rupe. od terija zavere. od blesavih komshija. od promena vremena. od reklama za prashak i jeftin  kredit.od svega.
ne, necu pokushati da se ubijem tako shto cu natrljati nos vodom i nabiti ga u uticnicu, ko shto je to slikovito opisao vudi alen. ali sam umorna. samo konstatujem i ne znam kako da se odmorim. a da se ne umorim od odmaranja. prokleta ironija zhivota. karika koja nedostaje? svakako ne. nikad.
tenis. srbija pobedila australiju. jupi. jee. bravo. svetska grupa. publika = stoka. dernjaju se, vichu, lupaju. a ovim nashima sve toplo oko srca. em milo, em drago. pa josh trazhe zhivotinje u njima. srce u pesku, zastava srbije. a civilizacija? daleko od nas. daleko u piii…htedoh reci daleko bar nekoliko svetlosnih godina ispred nas.
konfuzna. pishem bez teme. bez reda. bez cilja. a i shta ce mi to. da bi nekom bilo lakshe da shvati shta hocu da kazhem..izvinite, ali ne mogu sada da mislim na to. imam hiljadu i jednu misao u glavi. hiljadu i jednu. nisam brojala. kazhem odokativno. a znate li na koliko stvari ne mogu da utichem? e njih nije da nisam brojala, njih ne smem da brojim plashim se dijagnoze. i prognoze.

 


htela bih da pobegnem. od poshtara. od razglednica. srecnih i tuzhnih lica. omijenih pesama. najlepshih stihova. ptica koje cvrkucu. prelepih jesenjih boja. prijatelja. porodice. hladne nes kafe sa shlagom. svega shto volim. i nije to problem. ako zaista dovoljno jako pozhelim, moci cu. ali..naravno da postoji i prokleto ali. postoji problem. ne mogu da pobegnem od sebe. a to bih vishe od svega. samo na kratko. malo. da skupim snage. da ponovo izgradim srushene ideale. da sastavim delice rasprsenih iluzija. da poverujem u sopstveni optimizam. da smislim novi cilj zbog koga idem dalje.
ali nemam vremena. josh jedna prokleta stvar. vreme. marsh i ti i ko te izmisli.
i povrh svega. treba ispuniti ocekivanja. ustati nasmejan. skuvati kafu. spremiti sestri dorucak. pozeleti lep dan u shkoli. pozheleti drugarima srecu na ispitima . polozhiti sopstvene ispite. chestitati rodjendane. javiti se baki, deki, tetki,teci, ujni, ujki, stricu, strini, kumovima. nasmejati se komshijama u zgradi kad im kazhesh dobar dan. nasmejati se prodavacaci kada ti kazhe vash racun je toliki i toliki. otici na pice. biti rame za plakanje. slushati tudje priche i probleme. biti stalno ukljuchen na trista. spreman da poletish. i smejati se. a ja…? ja chekujem samo jedno. da ljudi shvate da nisam supermen. da shvate da sam od krvi i mesa. ogranicenog roka trajanja. da mogu da trpim, da mogu da plachem u sebi, da mogu da se naviknem .. ali da ne mogu da zhivim njihove zhivote. da mogu da cutim, i terorishem papir, olovku i tastaturu. mogu. ali samo mi dajte malo mira. samo malo. da sastavim svoju slagalicu.

smejacu se. ponovo. znam da hocu. 

 

………………....
a ispod maske ona je
dijete do daske
i boji se
kako da kaže volim te.

……………………

hvala na pazhnji. izvin`te i prijatno.



drugari, veliki brat, kaktus i gusenica. uf.

Autor alapaca in svashtara - 18 Sep, 2007

dobro, hoce li meni neko da kazhe gde je deliver, gde je secret (i pasha), gde je highlander? connora i baclawu josh ponekad i vidim..ali na pocetku nabrojane..e od njih ni traga, ni glasa, ni pisma, ni razglednice. bx228? isti slucaj.
oteli ih marsovci? otishli na pusto ostrvo? silovale ih zgodne plavushe? zakljucale ih sumske vile u podrumu? postali su nevidljivi i oni, i tekstovi i kmentari? pobegli iz zemlje sa drugim identitetom, pa sad ne smeju da se javljaju pod ovim nikovima?
ne znam koje mi je objasnjenje logicnije od kojeg.
no, dobro, vratice se oni vec…..valjda. ali ako neko zna shta im se od gore nabrojanog desilo, neka mi kazhe.

e sad dalje da nastavimo ovo pisanije.
dmc/ force..popravite mi ovaj poslednji link dole na temi, ima greshku i kvari mi blog. please. to je inache greshka u temi. nisam ja kriva. (onaj link koji void do blog.rs)
t h a n k s.

dalje, n e   p o d n o s i m velikog brata. i bash me briga koliko je dana ostalo do njega, i ko su ucesnici. i razocharao me je b92 shto to pushta.  i nije im opravdanje da postoji neshto shto je ponizavajuce i uvreda za svaki iole intelektualni um, jer po zahtevima RRA mora da postoji neki zabavni program. igrajte se kvizova i ostalih zezanja. ubacite program za decu. gde su dugometrazhni crtani filmovi, gde je neshto tipa branka kockice? sve mozhe, ali ne mozhe da me neko kljuca u mozak i da ujutru da kad ustanem i pijem svoju jutarnju, ja gledam neke tamo odvratne ljude u gacama kako se setkaju. pa pre vesti, pa posle vesti, pa pre filma, pa posle filma…pa stalno i tako u krug. pa koje god novine da uzmesh, veliki brat gleda. pa specijalna izdanja, pa linkovi na svakoj drugoj stranici, pa forumi, pa teme, pa citavi blogovi, pa neki tamo likovi. a te likove morash da znash. nateraju te da znash. ne mozhesh da omashish. jer tu je bilbrd, tu je plakat… strashno. odvratna, jeftina zabava za shiroku masu. (shto je tek fenomen smao po sebi, al` ne mogu i o tome)

nego, prethodni post je bio takav kakav jeste. tezhak. surov. tuzhan. al`, jbg, zhivotan. ono shto sam ja nauchila od malog andjela je da se smejem. da zhivot ma kakav bio treba se smejati. kad zaplacem, uvek je tu nevini poljubac deteta da pomogne… postoji i svetlija strana zhivota. svetiljke na tom putu drzhe mali andjeli. podelicu sa vama jednu prichu koju sam nashla…a vi razmislite.

 

Čovek je poželeo imati cvet i leptira na njemu.
Dobio je kaktus i gusenicu.
I bio je razočaran. Jako.
Bodlje kaktusa su bile sve samo ne lepe.
a i gusenica nije bila ono što je očekivao.
Ni kaktus ni gusenicu nije bacio nego čuvao, pitajući se s vremena na vreme u čemu je pogrešio kada je tražeći jedno dobio sasvim drugo.

I jednog dana kaktus je procvetao najlepšim cvetom, a gusenica se preobrazila u leptira velikih i razigranih krila.

Od prvog trena je dobio što je tražio iako je to tek kasnije mogao vidjeti.
I bio je sretan...
 

 

andjeo

Autor alapaca in ..... - 16 Sep, 2007

pricha koja mozhda ne bi trebalo da bude isprichana. pricha koja boli do srzhi, koja jede i poslednje delice u nama, pretvarajuci sustinu nasheg postojanja u jedno veliko pitanje: zashto?

poznavala sam to dete. perach prozora, po vokaciji. inache, umetnik zhivota.
na prvi pogled decije naivne okice. na drugi, nema tu nikakve naivnosti. ima tuge, ima zhivota, ima svega, samo ne deteta. imash neki dinar? pa se nasmeje onako da mu se i okice nasmeju. sharmer mali. .imam. .da ti operem prozore?. .nemoj, ali evo ti parice.
i tako prvi put. drugi put. treci put. jednom mi je priznao da se nikada nije vozio u autu. sa osmehom. .da li bi voleo?. .mhm. .upadaj. gleda me zbunjeno, ne zna da li sam ozbiljna. klimam glavom i smejem se. polako. skroz bojazhljivo prilazi. otvaram vrata i vezujem mu pojas. sad se smeje. avantura. novi osecaj. dozhivljaj. pitam ga jel` hoce na sladoled..kazhe mora da radi. kupimo na stapic. pita me jel` sam mu ja sad drugarica? smejem se i kazhem da jesam. pita me da li ja njega volim. oshtar bol. seche. to je dete kome ljubav nedostaje. Da. smeje se. i za tren nema tuge u njegovim ochima. ali ima u mom srcu. ne dam da primeti. dete je. josh jedno od odbachenih. a razlikuje se po boji kozhe, i zhelji za zhivotom. jer on nema nishta. on se za sve bori. za hleb, za ljubav, protiv vetra, protiv mraza, protiv sistema. klinac. doshla je zima, nisam ga videla. a onda prolece. porastao, mali mngup. kazhe za drugaricu, besplatno da se operu prozori.
jedan dan, vozim se i placem. srecem ga. na semaforu. pita me shta je bilo. kazhe mi, dodji da ti kazhem neshto, i poljubi me. sad se ja smejem. vratio mi je. vratio me je. u zhivot. i ne znajuci.
mesec za mesecom. krecem na fax. dobro znani semafor. kazhe mora neshto ozbiljno da me pita. .kad ja porastem, hoces ti da jedes sa mnom na sladoled?. .hocu.
odlazim. i ne shvatajuci da ga vidim poslednji put.

....mesec za mesecom.nije ga bilo. pitam njegove drugare, gde je. kazhu ne znaju. nema ga dugo. al` mozhda je na nebu. bio je bolestan...

muk.tajac.bol.ponizenje.ljutnja.vrisak.poricanje.proklinjanje.

proshlo je dve godine. al' josh uvek svaki put kad vidim semafor, ne mogu. a da se ne setim. 

 a ima onih koji se stide da njihova deca idu u isto odeljenje sa ovakvom decom. da ne budu prljava, da ne dobiju vaske. da ne budu glupa. da ne budu ruzna. ima onih koji ovoj deci ne zhele da pridju. ima onih koji ih omalovazhavaju. pljuju. stidite se svi koji tako mislite. dusha vam je prljava. cuvajte vashe malene princeze u lakovanim cipelicama i belim cipkicama, i malene decake ucite da igraju fudbal.

nasuprot tome stajace uvek slika deteta koga je zhivot shibao, ali koji mu je prkosio najlepshim osmehom na svetu. koji mu se ipak radovao. stajace najshramantnije okice deteta koje je nosilo hrabro sve zhivotne nemire. koje je osetilo sta znaci sujeta, sitna dusha, neljudskost ovog drushtva. stajace cisto srce, koje je pruzhalo ljubav, a pravu nije osetilo. Ja ne mogu vishe o ovome i mozhda obrishem ovaj post. spavaj, Andjele.