vesticin kabinet

nenaslovljivo

Autor alapaca in svashtara - 29 Sep, 2008

  Eee..znate shta se danas desilo?  Videla sam sunce.  To ne bilo kakvo Sunce, nego Pravo Sunce. Ono na nebu, sto ne mozhesh da gledash u njega, jer te bole ochi. Konachno, posle 15 dana gledanja istog samo na daljinskom za klimu (moja klima tako radi – pahuljica za hladjenje, sunce za grejanje, shto ja mislim da je da izvinete cisto pod’ebavanje, i udaranje ceznje od strane proizvodjacha, ali ajd’ sad), videla sam Sunce. I osetila da ce dan doneti nesto dobro – i doneo je – Odlozila sam ispit!!! Juhuuu :)

I tako sam ja leprshala ceo dan. mhm. Jer, to mi je falilo da budem srecna – jeste, stvarno. Bila sam pod nekim pritiskom, nervoza se ushunjala, i sva sam nekako bila spetljana i unezverena poslednja 2, 3 dana. ali sad je i to proshlo. Izgleda da ipak, neko to od gore vidi sve…

elem, htedoh vam reci kako mi najuzhasnije ide na zhivce prokleto meshanje u moj zhivot. ne znam zashto su ljudi toliko zainteresovani za moj status povodom imanja ili nemanja momka, ali mogu vam reci da su ispitivanja pocela opasno da se blizhe granici posle koje pucam po shavovima. A onda ce neko nevin da nadrlja. Za sve one koji nisu.

Mislim, ne razumem ja to, da danas svi daju sebi za pravo da vas pitaju jel’ imate ili nemate momka. Ne razumem. Zaista ne razumem. Ako hocu da kazhem, sama cu da kazhem. Ako ne pricham, nemoj ni da pitash. To je bar tako prosto.

A onda josh jedan momenat koji mi ide na zhivce: chim jedna osoba mushkog pola i jedna osoba zhenskog pola stoje zajedno sami u gradu – izmedju njih dvoje ima neshto!!!!axa, 100 posto, pa nemogu oni da budu samo drugovi!!! Ne, ne!!!A ja se samo pitam na sve ovo: a jel’? A ko to kazhe?

nije dozvoljeno imati druga. Odmah je momak ili bar neka shema – sa raznim prefiksima.

Nije dozvoljeno imati drugare – odmah si ili qrva ili mushkaracha ili u najmanju ruku sa tobom neshto nije u redu.

Nije dozvoljeno ni da pijesh ako si zhensko – odmah si alkoholicharka.

Pivo iz flashe tek nije dozvoljeno da pijesh – nisi dama.

Ako se vracas u 5 ujutru taksijem – svashta, raspushtena omladina!

Ako se vracas u 5 ujutru svojim kolima – ha, mamino i tatino detence, ima se, mozhe se!

Ako te neko doveze u 5 ujutru kuci – ha, koji li joj je ovaj, shta li je sa njim radila!

Aman, bre – moj zhivot, moj krevet, moj novchanik, moja stvar. shta se to koga tiche?!

Hladno mi je. Non-stop mi je hladno od kad je pochelo ovo grozno vreme – ni danas mi nije toplije iako je izashlo sunce. Nakupila sam se zime. I nishta mi ne pomazhe – ni debele rolkice, ni dugachke carapace, ni cajevi, ni grejalice, ni cebence.

Ma..samo da prodje ova frka sa ispitom pa cu da se organizujem nekako pametno da probam da odleprsham u neke toplije krajeve malkic, da povratim toplotu. A pre toga cu da se oshisham. I da operem auto. I da odgovorim na sve mailove. Da, da..Odoh sad na kafu, a vi ostajte il’ postajte dobro..

 


srecno

Autor alapaca in svashtara - 1 Sep, 2008

 


 

 

pa...potroshismo josh jedno leto. na kraju balade..bilo je dobro. bilo je chak ponekad i vishe nego ochekivano. ako mene neko pita, prebrzo je proletelo, ali neki bi rekli da je to jasan pokazatelj za to koliko je bilo dobro. Bilo je novih ljubavi, bilo je starih prijateljija..bilo je i nekih novih ljudi, i nema vishe nekih starih ljudi..desio se zhivot.

jedan mali slatki zhivot se dogodio.

 

prezhivela sam josh jedan rastanak..josh jedno: ne brini, mala, vraticu se..

josh par obecanja koja nece biti ispunjena: znam da nece. tada..cemo i dalje biti mi. ali necemo biti ovi isti mi. necemo imati cishe iste probleme. necemo imati 20 i mali kusur godina..kusur ce biti veci. i dugovi. i kamate. i prohtevi. i zahtevi. i porazi i pobede.

i bolece svi ri dani koje provedemo rastavljeni, svi ti trenuci koje smo inache delili, svi rodjendani, nove godine, praznici, i oni najobichniji izlasci i dani. Ona najobichnija gledanja filmova,, one vrlo obichne jutarnje kafe, posle ludih noci..ona vrlo obichna lupetanja raznoraznih gluposti...znam da bolece.

ali znam i ovo: i tada bicemo prijatelji.

 

Kraj leta, i pochetak septembra, shto nam govori…

 

sutra je veliki dan. svima nama je vec bio veliki. mnoge tek ochekuje.

jer..sutra ce djaci prvaci zakorachiti u svoje nove velike pobede. sutra ce krenuti u jedno novo osvajanje. na put koji ce trajati dugih osam godina. put na kome ce se deshavati i lepe i ruzhne stvari. suze i smeh. jedinice i petice.  prve ljubavi. prvi poljupci. nepoznate jednachine. a i jednachina sa dve nepoznate.

heh. ali put koga ce se uvek rado secati. i za10 i za 20 godina..uvek.

meni i dalje kad god se setim moje osnovne u ushima odzvanjaju rechi pesmice -  

 

zajedno smo dugo bili,

pevali i suze lili,

spremali se za san remo,

a sada se rastajemo..

da li mogu da se kupe,

one nashe djachke klupe,

u kojima su urezani,

mnogi nashi djachki dani…

 

nikada necu zaboraviti sa kojim ponosom sam pevala tu pesmicu pred punom salom na zavrshnoj priredbi..jedino, shto veca od ponosa bila je tuga zbog rastanka..

 

ja imam dva djaka prvaka koji sutra krecu u shkolicu. dva sjajna deteta koja obozhavam.

neka im je svima srecno! :)

 

e da..polozhila sam josh jedan ispit pre neki dan :) bila na nekim silnim rodjendanima. ludovala, ludovala. zatvarala kafane (ne bash prave kafane, al’ ja volim tu rech - kafana).

sad moram da prionem na rad. na neshto korisno. I tako to..

…potvrdila da ipak – samo treba da verujem

 

i ne zaboravite..verujte u svoju zvezdu - sigurno je imate, i ona negde gore na nebu sjaji samo zbog vas i samo za vas..samo treba da verujete..