vesticin kabinet

Kuc, kuc! Viru, viru! Ujaaaa!

Autor alapaca in svashtara - 16 Maj, 2008


Kol’ko prasine..auu. dobro, sad cemo da pocistimo. A u medjuvremenu dok budem cistila ovu finu prasinicu shto se sakupila dok nisam bila ovde ispricacu vam par stvari..

Ne znam bash odakle da pocnem, ali nema veze.. ovako, shto se tiche mog putovanja, sjajno sam se provela, potvrdila da su okean i more ipak pravo mesto za zhiveti kad sam ja u pitanju. potvrdila da ja ne mogu da zhivim negde gde ljudi nisu nasmejani, gde ljudi nisu veseli, gde nema igre, gde nema zhivota. .. jer, znate, ja sam se vratila toliko srecna, sa tako nekim sjajem u ochima, da su me svi pitali –wow, shta se tebi tamo dogodilo? Heh, ne ljudi, nisam upoznala svog prince na belom konju, nisam dobila sedmicu na lotou, ne, ne..smao sm provela prelepih 10 dana, medju ljudima kojima je smeh duzhevna hrana, koji bez toga ne mogu, chak ni kad spavaju i kad rade..i to je tako napunilo moje baterije, da sam se ja dobre dve nedelje posle toga samo smejala. Dobre dve nedelje niko nije imao shnase da me iznervira ili rastuzhi..Ali onda (naravno, jbn ali) relanost me je lupila po glavi..Tup. Dobro shta sad, idemo dalje.. da zavrshimo ono shto smo ovde pocheli, pa da se selimo u toplije krajeve. Necu da gledam sivo, namrshteno, mutno, tmurno. Jer, recite vi meni zashto bih ja zhiveli u zemlji u kojoj je glavnom gradu Vucic gradonacelnik..ej, ono mutavilo i shuntavilo da bude negde gradonachelnik..zashto bih ja zhivela u zemlji u kojoj ima vishe ludog sveta nego normalnog…zashto, kad ne moram? Ne bih se ja zadrzhavala na prichi oko izbora, ne bih, jer odlepicu svashta cu ruzhno da kazhem, a to ne bih. Ali, zmaolicu ljubazno radikale, spsovce, i narocito dssovce da zaobidju moj blog. U shirokom luku. Makar nemala nijedan komentar. Necu ljude koji mi zhele da chekam u redu za vizu na svom blogu. Necu ljude koji ne razmishljaju, necu ljude koji ne misle o svojoj deci, o  svojim prijateljima. Necu one kojima razlicitosti nisu ok, necu one kojima je govor mrzhnje ok, necu. Imam pravo da necu. I zato vas molim – zaobidjite. No hard feelings.

Nego, da vam pricham ima jedna lepa stvar... upoznala sam Di, znate ono divno bice o kom sam vam par puta prichala, a svi je znate ovde…e sad sve ono shto sam vam rekla pomnozhite sa dva. bio je tu i njen veliki mali – i znate kako oni izgledaju? Na jednom pishe lju i pola b, a na drugom pola b i av :) eto tako.

Dobila sam  neke lepe ocenice, index se prilicno obradovao novim devetkicama. Reshila sam da uchim. A tako to izgleda kad ja reshim da uchim :)

Zavrshila veliko prolecno sredjivanje. Pocistila ormare, fioke, sobu, zhivot. Odstranila nepotrebne papire, odelo, ljude. Rashchistila neke odnose, pobacala neke stavri iz kutije secanja, javila se nekim ljudima kojima nisam dugo vremena..

Radovala se mesecu, jezeru, lepom danu. Igrala se sa zhivotinjama, i bash, bash…uzhivala.

Zapravo.. ima gomila stvari koja nije dobra, ima gomila stvari za popraviti, ima gomila stvari koja prosto ceka da ih promenim. Ali .. za promenu – hocu. Imam vremena. Imam volje. Znam zashto.

Eto tako..ko shto rekoh zhivot je lep :) samo jedan nam je dat. radujte se ljudi! budite srecni zbog toga shto ste zdravi (jer zdrav chovek ima hiljadu zhelja, a bolestan samo jednu), budite srecni zbog toga shto imate prijatelje (jer je to privilegija retkih), budite srecni shto napolju greje Sunce (jer mogli ste da budete rodjeni na Grenlandu)!

Sve ima cenu u zhivotu! Ali sve ima lepshu stranu!! Na vama je da je pronadjete. :)

 

Do sledeceg vidjenja .. budite mi pozdravljeni… ~ by veshtichica ~