vesticin kabinet

mravinjak

Autor alapaca in svashtara - 6 Feb, 2007

Gledam nesto ljude na ulicama, niko se ne smeje, gledam kako moji prijatelji, drugovi, poznanici svi upadaju u neku kolektivnu apatiju, neku depresiju...Pa mi nesto nista nije jasno. Nekako mi izgleda ko da su se svi navikli na ulogu mrava, koji trckaraju, sudaraju se, ali ipak nastavljaju dalje, sakupljajuci mrvice, koje bacaju neki odozgo, cije visine i velicine nikada necemo skontati. I svima bi im rekla, ma dajte ljudi, pa pogledajte se, ali nekako ne znam da li me cuju kad govorim.Hm... No, valjda je to samo neka prolazna faza. Pun je mesec bio ovih dana pa su ljudi depresivni : o) Ne razumem ja to nista, i bas mi nije jasno kako smo svi satkani od potpuno istog materijala a svi smo toliok ralizciti. Pitam se ko je tu u pravu…da li svi oni koji su se navikli da budu mravi, ili ja koja sam borac, koja se stalno nesto bunim (rekli bi neki buntovnik bez razloga, ali nije, to je samo da se ljudi ne uspavaju), koja se i dalje borim sa vetrenjacama. Popustim i ja ponekad. Ali se ne dam. Imam i ja ponekad one blesave minus faze, kada bih vristala, sva nesrecna i tuzna, kada bih lupala sakama o zid, samo da izlupam negativnu energiju, kada bih plakala, da isplacem sve sto me boli, ali tada nema suza, kada bih pricala, ali zvuk ocaja i nemoci  je specifican i retko ko ga razume. Al’ ne dam se ni tada. I dozivim poraz, ali ustanem stresem to sa sebe, naucim nesto i nastavljam dalje. Kako vi dozivljavate poraze? Ne znam…svasta nesto mi se vrzma po glavi, malo sam konfuzna ovih dana. Sanjam neke glupe snove, imam potrebu da se vidjam sa prijateljima iz detinjstva, da vidim gde su, sta se i koliko promenilo, a mnogo se promenilo. Dokle su stigli..a mnogi nisu daleko. I jako mi je zao zbog toga. Svi smo pre smao par godina bili isti…ili nismo? I na kraju jedan citat:Ko zeli maskumora je i nositii nema se pravo zalitišto mu sunce nikada neće ogrijati lice..."
Oscar Wilde 

 


Permalink / (5) Komentari / (0) Trekbekovi / Sledeći / Prethodni
  1. highlander Dodaj komentar

    06 Feb 2007, 01:51

    Welcome to Matrix! :D

    Da znaš da i ja primećujem slične stvari. Ljudi kao da više nemaju volju da urade nešto, već sve očekuju od nekoga ili nečega.

    Za poraze uvek krivim sebe. Nikad druge ljude. Tako mi je s jedne strane i lakše jer mogu da kaznim krivca i da ga promenim.

  2. dmc Dodaj komentar

    06 Feb 2007, 02:37

    MORPHEUS: Do you want to know what it is, Neo? It's that feeling you have had all your life. That feeling that something was wrong with the world. You don't know what it is but it's there, like a splinter in your mind, driving you mad, driving you to me. But what is it? The Matrix is everywhere, it's all around us, here even in this room. You can see it out your window, or on your television. You feel it when you go to work, or go to church or pay your taxes. It is the world that has been pulled over your eyes to blind you from the truth.

    verovatno si uzela crvenu pililu!!> welcome to my world!!

  3. vestica Dodaj komentar

    06 Feb 2007, 19:33

    ne dopada mi se to sto vidjam svaki dan...
    zasto su ljudi izgubili volju?
    jeste, lose je..pa sta?bice bolje.
    mora da bude bolje.
    ali bice i mora samo ako verujemo u to.

  4. deliver Dodaj komentar

    07 Feb 2007, 01:07

    E pa ja...Vremenom sam shvatio da koliko god se trudio JA NE PODNOSIM PORAZE. I devojka mi se često smeje kad igramo mau-mau i kada gubim-smeje se mojoj nezadovoljnoj i detinjastoj namrgođenoj faci. Jednoičnost okoline koja gazi u nepojmljivu kolotečinu nekada me poljulja, zamislim se, utonem u besmislene misli i pomislim kuda. Onda u meni proradi buntovnik što nikada ne jenjava, već se samo lukavo pritaji. I ja iznova i iznova, u nova osvajanja, u novu borbu sa vetrenjačama. I nemem mira, uvek nešto ispravljma...Drug mi je skoro rekao neverovatnu istinu o meni:da sam zbog svoje naravi SAMODESTRUKTIVAN. Prava reč za mene. U današnje vreme to je aksiom ako se vodiš pravednošću. A ja sam uvek i iznova na novim pragovima, sav skoncentisan na novi korak kojim ću ući u novu borbu za ciljeve koji u ovom svetu polako blede. Možda smo veštice MI poslednji Mohikanci?U svakom slučaju drago mi ješto nisam jedini!!!

  5. vestica Dodaj komentar

    07 Feb 2007, 22:14

    citam ovo i kao da samu sebe opisujem...
    vala i meni je drago da nisam jedina..
    pozz.. :)

Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me