Bele kuglice jednog damana.
Raznorazne informacije svakodnevno defiliju kroz moju glavu..Neke se zadrze.Danas sam bila posebno osetljiva na dve price koje sam cula I na jednu kou sam procitala po ko zna koji put.Ispricacu vam ih, a jednu prepisati.Ja sam se poprilicno zamislila, ne znam za vas.
Zamislite da upravo cujete od lekara da imate jos samo 5 minuta do kraja zivota jer bolujete od strasne bolesti. Imate jos samo 5 minuta da saopstite nekome svoje precutno osecanje, svoju precutnu istinu. Koga biste pozvali i sta biste rekli?
2.Prica br. 2.
Postoji legenda, da je nekada davno postojao samo jedan narod, i da su svi bili srecni i nasmejani.Legenda kaze da je svako na rodjenju dobijao kutiju belih kuglica i za zivota ih delio, i to je ljude odrzavalo zivima i donosilo mir, srecu, blagostanje, ljubav..i nikada nije postojala opasnost da ce neko ostati bez belih kuglica, zato sto ih je bilo beskonacno mnogo.Onda se jednog dana pojavio neko ko je zeleo svu srecu za sebe, i ko je bio ljubomoran na tudju srecu. Taj neko je izmislio da ponestaje belih kuglica, i onda su ljudi poceli deliti crne kuglice, koje su ih odrzavale u zivotu, ali donosile bol i patnju.I bele kuglice su delili samo bliskima, i ljubomorno ih cuvali od onih koji nisu im nisu bliski i dragi, a crne su delili prolaznicima..
Legenda kaze da je tako nastala ljubomora, agresivnost, podela, drzave, drustva…
Legenda kaze i da su kuglice izgubile svoj prvobitni oblik, danas su bele ljubav, saosecanje, dobronamernost, lepa rec..a crne mrznja, neprijateljstvo, ljubomora, zavist…
Legenda kaze i da ce jednom doci neko ko ce ponovo obelodaniti pravi broj belih kuglica…
(Ja hocu da me zalede dotle, i da me probude kad taj neko bude rekao pravi broj : o) )
I za kraj Tom Telehen i jedna od njegovih divnih pricica…
Svake večeri, kada bi sunce zalazilo, daman bi se popeo na brežuljak i povikao: - Ne zalazi! Pa, prestani s tim! Čuješ li me!
Mahao je pesnicama, poskakivao gore-dole, na oči bi mu navirale suze od besa.
Ali sunce je uvek zalazilo.
Kada bi i poslednji delić sunca izčezao iza horizonta, daman bi obrisao suze, odmahnuo glavom i razočaran odlazio kući.
Živeo je u maloj mračnoj kućici usred stepe. Nije poznavao nikoga i niko nije poznavao njega.
Kada bi stigao kući, legao bi u krevet, s rukama pod glavom, i pitao se zasto sunce nikada ne učini ono što trži od njega. Moglo bi bar jednom da ostane... Pa ne tražim tako mnogo? Ili bih morao još više da se naljutim? Da li da mu zapretim nečim? Da ću ga jednom udariti? Ili da ću se preseliti, pa više neće imati za koga da sija?
Svake večeri satima je mislio na sunce. Poželeo je i da ode do horizonta i da sopstvenim rukama zaustavi sunce. Ili da napravi nešto ispod horizonta tako da sunce ne može da se spusti niže. Ali, plašio se da je sunce preveliko za njega.
Sunce je izdajica, mislio je. Po ceo dan sija, i taman pomisliš da će zauvek da sija, a ono odjednom zađe. To je izdaja.
Zaspao je tek duboko u noć.
Kada bi se ujutru probudio, sunce je uvek ponovo sijalo i daman bi ozlojeđeno pomislio: da, da, sigurno ti je žao, znam ja tebe...
Stavio bi na glavu šešir sa širokim obodom tako da ne može da vidi sunce i izašao bi napolje.
Ali predveče bi se ponovo popeo na brežuljak i povikao: - Pa da! Zalazak! Ta prestani već jednom s tim! – i opet bi se vraćao kući neobavljena posla.
Tako je živeo daman. Dok nije promukao od vikanja i umorio se od lupanja nogama o zemlju.
Od tada je samo još prekorno gledao sunce, uveče, sa svog brežuljka. Sunce zna šta tražim, mislio je. Zna da bi jednom moglo da mi učini zadovoljstvo. Jedan jedini put od bezbroj puta... pa to nije ništa. Ali, ono ne sluša.
Odmahnuo je glavom. Uostalom, mislio je, da li upošte postoji nešto što sluša?
Oko njega se na sve strane prostirala stepa, nebo je bilo visoko i prazno, a u daljini je i poslednji delić sunca zašao za horizont.
Koliko je danam mogao da zna, ne postoji ništa što sluša.
Mnogo puta smo ubedjeni da su granice bas onekoje smo mi postavali i zakoje mi znamo, a koje smo usvojili na neki nacin…Granice ne postoje.
Dodaj komentar
24 Jan 2007, 12:44
Odgovor.. 5 minuta?? XMm mislim da ne bih nikome pricao.. poceo bih da trcim dok ne bih pao!! ... tako nekako .... ilitii uputio se na brdo u zalasku sunca :))))) (ako bi bio zalazak) ....................... who cares.... broj 2: lepa prica.. Samo dokaz da moramo stvari gledati globalnije !!!... a ne samo sebicnije .. nacionalno, lokalno.. a pogotovu ne samo porodicno.. znam za milion ljudi koji su porodicni ljudi... nenormalno dobri roditelji!!>.. i sve .. ali ovako rasisti.. voleo samo SVOJU decu a za ostalu ih bas briga. :(((
27 Jan 2007, 18:01
dobra slika