te noci drugi krug detinjstva je zavrshen. [pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.]
Shkljoc, shkljoc, shkljoc…gomila foto aparata, drugara, baka,
deka, mama i tata ispraca maturante na njihovu proslavu. Na poslednju
zajednichku, gde ce svi biti u tom broju..bash takvi kakvi jesu, na pragu
najvecih odluka, sa 4 godine zajednichkog zhivota iza sebe..Sasvim zbunjeni, srecni i tuzhni u isto vreme, spremni ili
ne za krupne korake koji ih chekaju. Korake, kojim ulaze u svet koji ne cheka,
koji ne moli, koji shiba i udara, gde se ljudi bore.. i tako sasvim slatki u
svojoj znujenosti, smesni od zadovoljstva
kao plastelinske figure...` virili smo u daljine puni
nade… `
zdravice, obecanja, knedle u grlu, secanja u glavi, tuga u
srcu, i nada da cemo se snaci i ponovo sresti, suze i smeh...
ponosno sam ushla u salu sa najvecim buketom ruza. Gledala sve
one sa kojima sam sedela u istoj klupi, sa kojima sam vezhbala za pismene
zadatke, upoznavala istoriju grchke, prashume amazonije, izvode i analitiku,
kvantnu fiziku, organska i neorganska jedinjenja, delove tela kod kishnih
glista…gledala sve one sa kojima sam delila cigare na malim odmorima, bezhala
sa chasova, dobijala petice i dvojke, ishla na ekskurzje..
i znala da ..
Oprastamo se,
oprastamo se i strasno dugim nogama
odlazimo u svet.
I znala sam da..
Nikada vise necemo sedeti
u istoj klupi,
ni jedno od drugog prepisivati
domace zadatke,
ni deliti uzinu na odmoru.
I jako mi je zhao shto sam bila u
pravu. Posle samo par godina ti ljudi su se promenili. Nek vishe ne mogu da
prepoznam. To nisu ljudi sa kojima sam podelila nekoliko godina zhivota. To nisu
ljudi sa kojima sam prepisivala domace zadatke..od svega ostalo je smao
secanje..
Secanje na prve dane proleca, kada smo
zajendo bezhali da uzhivamo u toplim danima, ostavljali profesorima poruke na
vratima, da kazhemo gde smo, ako hoce da dodju da odrzhe cas u prirodi..secanje
na sitne nestashluke svojstvene samo poslednjoj klupi i druzhtvu iz tog coshka,
na sva ona shaputanja, i prekorne poglede profesora..na diskusije oko Ane
Karenjine, i kafu posle shkole, na slatke provale u ranim jutarnjim casovima..na
direktne i coporativne odlaske u shkolu iz grada..na igranje nakishi na sred
sjachkog trga..na strah pred geografiju, na simpatije medju drugarima iz
klupe..
Valjda je to tako i normalno. Surova su
vremena…a mozhda nisu losha vremena, nego ljudi, ko ce ga znati… Odrasli smo u
ovom kratkom periodu. Nekima su se lica promenila, nekima izoblichila. Neki su
se povukli u sebe, neki lazhu sebe, neki lazhu druge. Malo je onih koji su
sachuvali dete u sebi, koji i dalje pamte miris gimnazije, osecaj ponosa shto
smo djaci bash te gimnazije…malo je onih koji su napredovali kao
ljudi..nazhalost…
Setih se svega ovoga jer veceras videh
jednog druga iz osnovne, i malo mi je neverovatno shto je cea ta ekipa ljudi iz
osnovne shkole, otishla bash strashno dugim nogama u svet, ali kad god se
vidimo mi znamo gde smo stali..i tada samo vreme staje, to su trenuci kada
postojimo samo mi..kada pevamo `moji su drugovi biseri rasuti..` A pregrsht
ljudi iz gimnazije ne znam..ali znam ko
su bili.Valjda su negde uz put izgubili one stare sebe, svesno ili nesvesno…al’
ja ipak ne mogu a da se ne zapitam, u shta smo se to pretvorili i zar je bash
moralo tako da bude…
Ludi mali emotivac. :)
Isprichacu vam josh neshto, hit poslednjih dana, cisto zbog osmeha..klinac od
3-4 godine na pitanje shta jeljubav kazhe: ljubav je kad imash frajersku
frizuru i zlatan zub. Onda ti ispadne zlatan zub i izraste beli i vishe nemash
frajersku frizuru. :))) eto, samo toliko..
Za sve one koji su bili deca, i koji
josh uvek chuvaju decu u sebi, koji se secaju srednjoshkolskih dana, i
prijatelja iz klupe..za sve bivhse i buduce maturante..aj` u zdravlje…meni je
vec mnogo secanja.
al' taj sam ukus odnekud znao..
06 Nov 2007, 01:52
To je razlog sto nisam otisla ni na jednu godisnjicu mature. To je svaki put jos samo jedna ''parada pijanstva i kica'' napravljena sa ciljem da ti pokazu kako su uspeli pokazujuci ti slike bivsih muzeva, sadasnjih ljubavnika i buducih nedostiznih ciljeva. Obnavljanje skolskih ljubavi za jednu noc... i nada da ne vidi niko, ha, svaki put mi to prepricaju. oprostili smo se i otisli u svet. Sta tu ima vise? Usput smo se i zaboravili, ne javljamo se jedni drugima na ulici, zasto bismo se jednom u pet godina srdacno ljubili kao da je ''juce bilo''... Ne zelim da skrnavim tu uspomenu i da ih lazem kako se nisu promenili a jesu isto kao ja...
06 Nov 2007, 01:59
tja, ko ce ga znati..mozhda je t o i dobro..mada to je sma jeftin izgovor..zhao mi je, ponekad..jer imali smo divne trenutke..ili sam samo loshe valjda zaboravila...sa pravim prijateljima koje sam ponela ja sam i dalje u svakodnevnom kontaktu ali tog kolektivnog smeha i kikotanja, provala na casovima..toga vishe nema. to mi valjda samo ponekad nedostaje...
06 Nov 2007, 02:03
Draga, proporcija lepih i losih trenutaka (skolskih) ti je taman takva kao i u zivotu, samo si ih filtrirala i zadrzala one lepe. Znas onu "Od kolevke pa do groba", ako je i bilo najlepse bilo je takvo samo zato sto je bilo bezazleno. I ja ih se sa radoscu secam ali nemam nikakvu zelju da ih forsirano evociram. Sa skolskim danima se zavrsava i kikotanje. Kasnije se samo smejes...
06 Nov 2007, 02:11
ne, daleko od toga da ih ja forsirano evociram.
setim se tako s vremena na vree.
i uprkos svemu, znam da ne bih ponovo...jer vreme je za neke druge stvari, neke druge ljude, pobede i poraze..nije to nishta, shto ne prolazi jelte..samo eto...naidjesh na neshto shto podseti..a vala' i to za smejanje si u pravu, smejesh se sa drugima, smejesh se drugima, i na kraju smjesh se sam sebi..sve u svoje vreme, aham.
06 Nov 2007, 06:40
Nista ne brini, to je normalno!.. Pravo da ti kazem ja tek sada vidim koliko mi se nije svidjalo odeljenje (cast izuzecima) i iskreno ne bih imao nista sa njima.. Nije da ih mrzim.. alismo dva sveta!... Eto, dovoljno da ih vidim na okupljanjima na po 5 godina ;)
06 Nov 2007, 07:46
uspeh i neuspeh uvek promene ljude, ali pravi prijatelji ostaju, a lepe ispomene iz kutije zvane škola treba čuvati, jer kada ih pustio da se razmile odvedu nas u lepši svet.
Prijatno!
P.S.I ja ne idem na okupljanja generacije, dovoljno puta sam se razočarala.
06 Nov 2007, 09:20
Meni je interesantno da odem na reunion,cisto da gledam i da se smejem ''ljudima'', nekada deci, koja danas pricaju u human resource management, account manager fazonu...vecina njih se trude da budu hype, koristeci fraze i reci za koje i ne znaju sta znace. Bitno je da ih koriste. Meni je to sve smesno. Sa druge strane, njima nikako nije jasno kako ja nalazim sebe u svom poslu i u onome cime se bavim. Njima je nepojmljivo kako neko moze da zivi u danasnjem svetu a da nije u trci za potpuno materijalnim.
Necu da lazem, lepo ih je sve videti, onako sredjene, skockane, nasmejane, vesele, samo steta sto je to njihov izgled samo za to vece. To je onaj trip...e samo da me vidi taj ili ta, da vidi kako sam uspeo/la u zivotu, da vidi kako sam smrsao/la u zivotu... Posle, oni skidaju tu fasadu i vracaju se svojim zivotima, kucama, brigama i problemima.
Kako sam se od srednjoskolskih dana trudio da razbijam predrasude, tako smo posle sr. skole, par zlihduhova i ovaj zaoduh, resili, i u delo sproveli organizovanje 2000 dana od mature, 4000 dana od mature,6000 dana od mature,8000....au bre....
06 Nov 2007, 14:19
...probao sam jednom davno divlji baaaadem :))...
pa ka jos idem u gimnaziju, al kontam da ce mi nedostajati kad odrastem i kad mi neke ozbiljnije stvari budu potresale zivot...
06 Nov 2007, 16:22
ja necu da zavrsim srednju skolu..necu da napustim to dvoriste koje znam u travku..i samo njegov i moj onaj badem..:(
06 Nov 2007, 16:41
necu ni ja...hocu da ostanem ovde...hocu da zivim bezbrizno,i da se krecem putem koji odavno znam napamet... i da volim i dalje...necu da porastem...
06 Nov 2007, 19:34
@dmc
ma znam da je normalno, mislim vreme prolazi svi se menjamo.
ali nekako malo mi je vremena prshlo da se bash toliko ne poznaje. kad ih sretnem imam potpuno isti utisak kao kad srecem komshije i zkraja pa steknesh utisak kako vreme prolazi da ih znash.. eto tako nekako.
i meni je za neke drage shto smo dva razlichita sveta..samo eto, lepo smo se druzhili mozhda je moglo malo duzhe da potraje....
malo ostanesh zapanjen kad neko ko do juche nije pushio kazhe kako se naljutio na drugaricu jer je nije zvala da pushe travu....
06 Nov 2007, 19:36
@domacice
to si potpuno u pravu
uspeh i neuspeh menjaju ljude.
u ovoj zemlji uspeh se ne prashta.
chak i ako je to neshto smeshno i malo, ne prashta se. odmah se pletu razne priche. ko ne nauchi da ogugla na to, mozhe imati velikih problema. ma, ja cu namoju petogodishnjicu verovatno ici...ima do tad josh..nije to problem..
ne verujem da mogu da me iznenade vishe nego sad.
06 Nov 2007, 19:38
@zaoduh
da interesantno je to koliko ljudi zhele da se pokazhu u nekom sasvim drugachijem svetlu, u nekom kao sjaju i glamuru. a koliko je to samo lazhno, ako ih smao malo bolje pogledash u ochi, samo ce ti se kasti.
mislim, ne razumem chemu sve to, narochito u mom gradu koji je mali, i o svakom mozhesh saznati maltene shta god pozhelish sa dva telefonska poziva, jer ako te ne znam ja, zna te moj drug..mislim to je taj sistem..
i tako svi nalickani, skockani, kao da je bash sve u njihovom zhivotu savrsheno..a onda sutradan...tegle se paprike sa pijace..mislim...
smeshno je to i jadno. ljudi nikako d anaviknu da budu to shto jesu. i nikko da prestanu da se takmiche sa sobom i drugima.
06 Nov 2007, 19:41
@sandroid
iskoristi to shto idesh, zapishi negde delice toga, brzo se zaboravljaju.
i ako je suddeci po meni, ne setish se toga kad ti je teshko...
ma jok..
setish eto ovako ko ja ponekad kad te neke stvari podsete na to. to ti ostane smao kao lepa uspomena na jedan bezbrizhan period, i to je sve...
@heftalica
ne brini, mnogo brzo sve to prodje..meni je recimo bilo teshko da napustim osnovnu shkolu, shto se d ai primetiti, jer sam i gore napisala da je to drushtvo i dalje zhivo..naprosto mi se znamo ceo zhivot, zhivimo na svim krajevima sveta, ali se nikad ne gubimo..znala sam svaku travku, svaki kesten, sve rupe na betonu gde smo igrali lastish i sve rupe u zemlji gde su drugovi igrali klikere..i otishla..ali to je idalje moja shkola...i dlaje je to deo mene...ali naviknesh se posle na nove ljude i na neka nova dvorishta....
06 Nov 2007, 19:42
@tuzhna
hteli ili ne, nazhalost svi mi jednom porastemo.
mada ako znamo, umemo i zhelimo svi sachuvamo dete u nama, i tako smo mnogo srecniji. putevi se brzo uche napamet...ne brini :)
06 Nov 2007, 21:32
Ne znam...posle vidjenja sa skolskim drugovima nekako sm ukapirala da bas i nemamo neke teme za razgovor osim mozda strucnih...a verovatno je to malo vremena i neki bezveze ambijent u kome se onako grupno vidjamo pa zbog toga nema nekog intimnijeg razgovora...a srednja skola mi ni malo ne nedostaje a i nije mi to bio neki bezbrizan period pa valjda zbog toga.
06 Nov 2007, 21:49
Godina već nisam imala priliku da sretnem moje drugare... a proslave mature nismo imali nikada.
Mi smo se oprostili, onako đački, drugarski, a onda su se umješali neki drugi koji su nam ponudili oproštaj valjda zauvjek, što sa životom, što po cijelom svijetu...
Voljela bih da ih sretnem, bez obzira što čitam da se teme i uglavnom izgube, ali znaš, kad ti je nešto uskraćeno...
Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu...
07 Nov 2007, 00:17
@bubi
da,z nam taj osecaj..kao svi smo mi sad tu i kao svi sm na okupu, i svi se tako gledmao i cutimo i prichamo e kako si shta radish e shta ima novo..i tako to, onako hladno, bez emocija, bez detalja i udubljivanja.
isprazno. nekreativno. kao da imamo obavezu da neshto odradimo. i onda otaljamo....
@zaboravi
ja neke nisam videla od kad sam zavrshila gimnaziju...i razmishljam samo o chemu bih prichala s anjima i kad bi ih srela, kad ove sa kojima se vidjam ne poznajem, i vishe nemam sa njima o chemu da pricham..
razishli smo se, svakog su odveli neki drugi putevi..neko iza fabrika, a neko iza pristanishta...
kao klikeri, jelte, shto reche chika mika..
shta znam....
ko zna gde cemo tek biti za deset petnaest godina..
ja ne planiram da ostanem ovde, i znam josh neke sa istim planom...
C`est la vie!
07 Nov 2007, 16:33
Ja sam imala super društvo u srednjoj - gomilica od nas desetak. Bili smo nerazdvojni, svakog vikenda organizovali sastanak kod "jednog člana našeg klana", imali svesku u kojoj je svakog dana neko nešto napisao ili nacrtao... Na maturantskoj večeri mnogi su plakali, a ja sam bila happy, zato što sam izlazila iz jednog pakla od ustanove i oslobodila se ljudi koji su mi zadavali muke.
A društvo je ostalo. Družili smo se i u BG-u dok smo studirali svi tamo. Družimo se i sad, ali ne tako intenzivno kao ranije. Idemo jedni drugima na rođendane i uvek svima bude lepo, sem slavljeniku pošto ko god to bio nastradaće mu noge od silnih prohteva i zahteva drugara, a ostali gosti će se pitati šta je sa slavljenikom, pošto će ga videti sveukupno petnaestak minuta. Promenila se većina, neki na bolje, neki na gore, sa nekima nemam zajedničke teme za priču osim onog kako si, kako ti je dečko, kako je na poslu...Ali uvek me ona sveska podseti ko su ti ljudi i zašto ih toliko volim, ma koliko me oni nervirali po nekad...
07 Nov 2007, 18:05
Ne znam...Posle čitanja ovog tvog posta, čak mi pomalo i nedostaje srednja škola, iako je nisam toliko volela..
Imaš sreću što su ti ostala samo lepa sećanja... Neka tako i bude..:)
07 Nov 2007, 18:11
Btw, jedno pitanjce:)
Da li su neke od ovih fotografija na tvom blogu tvojih ruku delo? :)
Mnogo su lepee...
Pozdrav!
08 Nov 2007, 20:59
"Godina već nisam imala priliku da sretnem moje drugare... a proslave mature nismo imali nikada.
Mi smo se oprostili, onako đački, drugarski, a onda su se umješali neki drugi koji su nam ponudili oproštaj valjda zauvjek, što sa životom, što po cijelom svijetu..."
Ja bih doslovce potpisala ove reci....
Imam jednu prijateljicu,podelile smo samo zadnju godinu osnovne. Ne vidjam je godinama, ali bez obzira na sve, razumemo se.
A ljudi. Ljudi se menjaju. Nekad na bolje, a nekad... ahhh sve se vremenom pokaze, pa i takvi..
:**
09 Nov 2007, 01:27
@biljche
svi imao neshto shto nas podseca na to ko su ti ljudi bili. i ja znam ko su bili. ali upravo je to kljuchno. gde su se izgubili ti ljudi od nekada..ok, sve je to normalno, da se menjamo..ali ne da ljudi postanu pohlepne zveri koje se takmiche sa svima...jelte, mozhda malo grubo, ali to je suhtina..ako ne sad, za 5, 10 godina sigurno :((
@sprzh
nek ti ne nedostaje, neka ostanu samo uspomene. jer samo tako mozhemo dalje :))
vecina slika nije moja, mada ima nekih koje jesu... :))
ali hvala u svakom lsuchaju:)
@di
dobro je kad bar imash neke koji te razumeju..ja se nekima samo obradujem..dok ne progovore.
a u pravu si, vreme prolazi i pokazuje zube..i ostalo.
:**
03 Jul 2011, 19:50
nole srecno i u daljoj karijeri kraljevo je uz tebe