vesticin kabinet

Ovo je ispovest...ispovest jedne nesrecne ljubavi...najcistije...

Slomljena..u tami svakodnevice koja mi se ruga...U ljubav da verujem ja trazim razlog..I iznova pokusavam pronaci delice sebe dok umirem polako, sanjajuci davno izgubljene snove, nadajuci se...A cemu da se nadam? Mada naviknuta na crno oko sebe, pomisao da cu izgubiti cak i to me ponekad uplasi...Glupa navika...
I onda, znas, ponekad pomislim na tebe, pomislim na nas...mogli bi mnogo, ali nas isuvise toga deli, ja nemam pravo da te imam iako imam tvoje srce vec odavno pripada...poklonio si mi ga, ne ocekujuci nista za uzvrat...
I kako da volim nekog drugog?Ti si ono sto sam trazila...I nasla sam..kazu ljudi da je to sreca.Nije.Nema vece nesrece nego naci ono sto trazis i znati da nemas pravo da to posedujes...Boli to saznanje i ubija polako...
I po ko zna koji put kroz glavu prolaze stihovi...
...ako te pokusam sacuvati,
sam cu sebi se narugati,
jer to je prevelika cena...

Shvatices vec znam...ALi ja cu biti daleko...da ne vidim to sto te boli, da ne vidim da nema nas..I oprostices mi jednom....Tako je najbolje za oboje...Jer drugacije i nije moglo da bude..Pravicu se da uzivam u svojoj mladosti i trazicu te u svakom coveku koji mi bude drag...nesvesna da u meni zivis i da ces tu zauvek ostati...bez mogucnosti zaborava...
A kada mi oprostis, pronadji me...da me vidis i da shvatis da smo uradili najbolje sto smo mogli, da bi sve ostalo bilo pogresno...Pokusaj da budes moj prijatelj, sto i jesi....Sve ostalo ce biti nemoguca laz..i izgubicemo se ponovo u zavaravanju sebe...
A ja? Ja cu se vec snaci sa mojim osmehom, vecito istim a ponekad laznim...Samo t emolim da probas da shvatis....i da mi oprostish...Mozda mnogo trazim od tebe, ali vreme ce uciniti svoje...I kada jednom zapravo nesvesno postanemo stranci, znaj da sam te volela onako kako zna da voli samo devojcica koja postaje zena...Zaboravi me, kao da nikada nisa ni postojala, kao da je sve bio smao san, jer zapravo to i jeste...nas neostvaren san..

I kaze..Ako zelis da volis, a da pri tom nikog ne povredis, moras prvo nauciti da hodas po snegu,a da ne ostavljas svoje tragove...
Ti nisi naucio, pa nisi hteo da odes..A znao si da jedno od nas mora otici..I zato zbogom...Poslednje reci uvek se cuju najglasnije kao sto najjace odjekuju koraci koji odlaze...Ja cu razumeti to sto sad ne mozes da mi oprostis to sto odlazim, to sto se nisam borila...Razumecu...A ti probaj da shvatis moju mladost, moju ljubav...jer bila je upucena tebi...
Nekada tvoja...i zauvek nicija....