i hiljadu sveca da upale, dzaba je...
Pre deset godina na danashnji dan..malo kasnije nego shto je sad, zazvonio je telefon.Par minuta posle toga videla sam tatu prvi i poslednji put u zhivotu kako su mu ochi crvene. Nije morao da mi kazhe shta je. Znala sam. pala sam. osetila bol kakav do tada nisam osetila. A ni od tada. Mama i tata su brzo otishli. sestra i ja smo spavale kod ujke i ujne. Posle dva dana, u meni nije bilo nichega. Ni suza. Ni osecanja. Ni zhelje. Ni volje.Dan je bio crn. Nebo je bilo crno. Ljudi su bili u crnom. I nasha lica bila su, skoro pa, crna. Povorka je krenula. Poslednji ispracaj. I dalje nisam shvatala. Ko shto ne shvatam ni danas. Suze su ponovo potekle… tupi udarci zemlje o kovcheg, i dalje odzvanjaju u mojim ushima.
Pre deset godina na danashnji dan, ovaj svet je napustilo jedno predivno bice. jedan gospodin po svim kriterijumima. chovek. u pravom smislu te rechi. ostavio je iza sbe mnogo.hvala mu za to.nauchio me je da volim shah, nauchio me je da volim duge shetnje pored Save, nauchio me je shta je osmeh i koliko je vazhan, i uvek savetovao dobar odmor na ljuljashci postavljenoj u hladovini izmedju dva drveta, nauchio me je shta je to dostojanstvo, jer je bio satkan od toga. Nauchio me je da su odmerenost i umerenost kljuch uspeha. Nauchio me je da stojim iza svake svoje rechi i iza svakog svog dela, jer je sve drugachije kukavichki. Nauchio me je da jednako prihvatam poraze i pobede.On me je nauchio da volim zhivot, jer ga je zhiveo punim plucima do poslednjeg daha. Bukvalno. Nisam mu nikada rekla hvala..valjda zato shto moje godine to tada nisu shvatale. Ali znam da je znao, i da i dalje zna. Jer..on je negde gore, pravi andjelima drushtvo, i verovatno posle vecernje setnje odigra sa njima jendu partiju shaha.Zhiveo je kao gospodin i isto tako i otishao. za 5 minuta. Bez trunke muchenja. To tako lichi na njega. Nikada ne bi podneo da bude drugima na teretu. Necu vam prichati o tome da je rodjen u najstrashnijoj bedi, a da je zardio para i imanja, broj im se ne zna, jer je sve shto je imao do kraja delio sa bracom i sestrama..Necu vam prichati otome da smo oboje voleli sneg, i da je sneg u Kragujevcu nocas pocheo da pada...
i jednog dana kad zaista prihvatim da je otishao...reci cu...neka mu je laka zemlja.
znam da si gore..i da me chuvash..
i hiljadu sveca da upale, dzaba je...nisu dovoljne da budu sjajnije od tvojih ochiju..
17 Nov 2007, 19:27
suza i osmeh,
sećanje na mog deku koji je nekako bio sličan
hvala ti!**
17 Nov 2007, 19:30
neka mu je laka zemlja!
glavu gore,
pozdrav!
17 Nov 2007, 19:34
@domacica
ja ne plachem vishe.
jesam tuzhna. ali sam i ponosna, jer je bash ovakav chovek bio moj deka. jer sam imala tu chast. ponekad kad sam sama, ili kad proshetam onim nashim putevima, omakne se i po koja suza.....
17 Nov 2007, 19:35
@jero
ko shto rekoh..ja to ne mogu reci.
jer iako je proshlo 10 godina...celih deset godina, ja i dalje kad udjem u stan, chekam njega da ustane i dodje da me poljubi...
i nije to moc navike. sve se navike za deset godina izgube...
17 Nov 2007, 19:59
...shvatam, sve.
:*
17 Nov 2007, 20:05
..znam.
:*
17 Nov 2007, 20:37
uh...necu ni da zamisljam kako je...ja mog dedu volim vise nego sebe...grlim...i saljem poljupce,mada znam da nista ne moze da ublazi ranu...:***
17 Nov 2007, 20:54
@tuzhna
voli ga. i reci mu hvala.
iako zna, ipak mu reci. potvrdi.
nije to rana. bash prava. navikla sam ja da to boli. navikla sam da ga nema. ali nisam prihvatila.
hvala, dusho moja :))
17 Nov 2007, 21:48
Ne, nemam reci. Nisu ni potrebne.. A on i ti sve znate, to je najvaznije.
Retke su takve ljubavi... A ti si srecna jer je i dalje osecas. Verujem i on.
:***
17 Nov 2007, 22:04
Svece su samo obicaj. Nemoj ga nikada pustiti da ode iz tebe, ni za jos deset godina, ni za jos deset godina... Kako pustiti nekoga ko je takav trag ostavio...
18 Nov 2007, 02:46
Veliki ljudi su besmrtni...
18 Nov 2007, 03:15
@di
da, srecna sem jer osecam.
i tuzhna shto ga nema.
i ponosna, jer sam bila njegova unuka.
:**
@shadow
i necu moc da ga pustim, to bi bilo kao da otkinem deo srca i bacim ga u kantu za smece. jer to je on. deo mog srca. dushe. ramzishljanja. zhivota. osmeha.
@ivicasd
tu si u pravu...
18 Nov 2007, 03:29
kad sam pročitala, zasuzile su mi oči. hvala svim dekama i bakama na svemu što su nam pružili.
18 Nov 2007, 03:32
@kaleidoskop
nemoj da suze.
budimo srecni shto smo ih imali. :)
18 Nov 2007, 03:43
u pravu si...
mnogo smo bogatiji što smo ih znali i voleli i što su oni voleli nas :)
21 Nov 2007, 16:10
Rasplakah se na poslu. Sva sreća pa sam sama u kancelariji, pa me niko ne vidi.
Moj deka kog sam najviše volela umro je isto pre deset godina. I isto se tako osećam. Isto, potpuno isto...
22 Nov 2007, 20:01
@kaleidosko..bash tako :)
22 Nov 2007, 20:01
@biljche
..onda je svaka rech suvishna..
znam...
znash.
nazhalost.
ili srecu.
.......