izmedju... [novembra i decembra, stare i nove godine, mene i mene]
Hm. Najtezhi je pochetak. Svaki. Pa i pochetak ponovnog pisanja. Toliko dugo nisam pisala, chini mi se, pa imam osecaj kao da krecem ponovo, kao da treba ponovo da se predstavim, da kazhem ko sam. a ne znam ni sama. Pa se nadam – ima josh onih koji se secaju ko sam. sve se nadam – zapamtili su me sa osmehom.
Elem, rodjendan prosh’o. Sad imam godinu dana vishe. Trebalo bi da sam za godinu dana pametnija, iskusnija, i ne znam ti shta josh. A ja sam nekako smao godinu dana starija i godinu dana tuzhnija. Dobro, shta sad…sledeca ce biti bolja. Ove se valjda necu secati.
To sam dodushe rekla i za proshlu. Al’ ajd sad. I novembar prosh’o. Potroshismo ga. Ostao nam jedan manje do kraja zhivota. A kad prodje novembar, dodje..decembar. jeste. Volim taj mesec. Tad sam rodjena, tad nam je slava, tad imamo puno nekih znachajnih datuma. Tad je i nova godina, tj. proslava docheka nove godine. I nade da ce biti bolja nego proshla. A sledeca mora biti bolja. Ja to znam. I verujem u to.
Nedostaje mi samo malo snega u ovom mesecu, trchanje po snegu, pravljenje sneshka belica, i ona prelepa svetlost ulichnih svetiljki, uveche, dok se divimo nashim bunkerima i skulpturama od snega napravljenim tog dana. kojih sutra verovatno nece biti. Ali sam process izgradnje je taj koji nas je chinio srecnim. Nedostaje mi onaj osecaj topline, kad skinem mokar skafander i obuchem frotirsku pidzamicu, zavuchem se u cebe, a mama skuva caj. Eto, to mi malo nedostaje. nekako su decembarske noci pre imale neki lepshi i bolji smisao. E da, nedostaje mi i ono, kad padne veliki sneg nocu, pa izadjem, a ispred poljana netaknutog snega..pa ga prvo gledam i divim se, a onda se rastrchim..pa ostavim trag. Pa mi malo zhao shto sam unishtila savrshenu belinu. Ali chim napravim andjela u snegu , sve zaboravim.eto tako.
Nishta se bitno nije deshavalo u prethodnom periodu. Htela sam da spremim ispit, ali nisam. Nije mi se uchilo. Ostavila sam ga za neko bolje vreme. htela sam da se naspavam, ali nisam. I dalje sam hronichno neispavana, i ukochena.. htela sam da odem do bgda i nsa, ali nisam. Mrzelo me da vozim. A josh vishe da se truckam po autobusu.
Ali ne osecam grizhu savesti, zbog toga shto nishta od onoga shto sam htela nisam uradila.
Pustila sam sebe da budem lenja. Hocu malo i ja. da ne radim nishta. Da ne mislim nishta. Da samo kafenishem po ceo dan. da igram yamb do ranih jutarnjih sati, i smejem se glupostima. Da bduem srecna zbog sitnica. Preforsirala sam se mnogo ove godine. Dala sam mnogo sebe. navikla na velike stavri. Krupne stavri. Zaboravila da uzhivam u malim stavrima, u zalasku sunca, u golupcicima na mom prozoru, u poruci za laku noc, u pesmi posvecenoj meni, u kockici cokolade, u jutarnjoj kafi sa prijateljem…sve sam to pretvorila u neku rutinu, u neko takotrebanje, u nesto sto je izgubilo smisao. Polako se vracam tome. Polako se vracam u sebe. polako postajem ja. zato in e znam ko sam. jer sam sad negde izmedju. Izmedju sebe koja sam bila, koja sam sad, i koja cu biti.
E pa tako. Nema snega, nema novembra, ali ima povratka sebi. Ima mene. Ima mojih najmilijih. Ono jes’ da znaju da se iskachu po mojim zhivcima, al’ neka ih, najmiliji su mi. summa summarum, i nije to tako loshe. Ili pak samo ja gledam tako na stvavri. Ali..zar je pa bitno. Aj’…budite mi dobro. I nasmejte se novom jutru koje dolazi…
07 Dec 2007, 19:28
Vracam se kako to zvuci dobro. Posle toliko godina daleko od neceg, bas me podsecas na nesto lepo i brzo gde je veci deo mog kvalitetnog vremena otisao, a sad ga se secam. Sve mi se svidja i sve me je nasmejalo. Znas vracam se i ja bas kao i ti starim stvarima i trazim kompase da uhvatim sever i da nadjem moj istok...samo napred pisi...pozdrav od Dejana
07 Dec 2007, 19:36
hm...samo glavu gore,osmeh na lice,zivot u šake i to je to...ne daj se!
07 Dec 2007, 19:37
jednom je na ovom blogu bila devojka koja je sebe zvala alapacha, a ostali iz milošte- veštičica.Da ti nije poznata?
Ludo mala, godinu dana starija, kako si uopšte mogla da pomisliš da te neko zaboravio!?
Dobro došla ponovo! Ulepša mi ovo veče.
Prijatno!**
07 Dec 2007, 20:55
Treba dati sebi malo oduska i tu mogucnost da malo zavirimo u sebe i da malo uzivamo u onome za sta obicno nemamo vremena...i nismo te zaboravili nemoj sad' da preterujes:)))
07 Dec 2007, 21:22
Ja ti zavidim sto mozes da se vratis sebi,posvetis sebi i uzivas.I uzivaj kad god i dok mozes.I razmazi sebe. Tako treba. Ja to vise ne umem i nemam kad. Eto,cak i moj rodjendan koji je MOJ posvetim drugima.
07 Dec 2007, 21:42
Drž se ti sebe. Uskoro će sneg...
08 Dec 2007, 04:39
Znamo i dalje ko si :) ne brini nista!... I kod mene je slicna situacija!!! .. Ali uskoro bih i ja trebao da se aktiviram!! .. Pa cemo se citati cesce, Veliki pozdrav!!
08 Dec 2007, 12:54
Pravis velike raskorake u pisanju, i kad god citam nesto novo mislim da su ti i veliki raskoraci u mislima, valjda shodno s prolaskom vremena. Postaje se stariji, neke stvari dobijaju novu smisao, a neke pocinjemo da istrazujemo.
Budi svoja, to je najbitnije. Dok imas sebe imas sve, pa cak i to da samoj sebi skaces po zivcima. Nekad je i to korisno.
Dobrodosla nazad. Radujem se tvojim novim postovima. Jub :*
08 Dec 2007, 14:26
najvažnije je da ima povratka sebi.
srećno ti bilo na tom putu.
10 Dec 2007, 02:13
izgleda da sam i ja sebi izabrala novi template :))
a sutra cu nadam se imati vishe vremena da prebacim sve one zezalice sa prethodnog templatea i odgovorim na ove kmentare.
dotle, pozz :))
10 Dec 2007, 23:35
@dejan
pa da, vracam se. moram. ovako vishe ne ide. mnogo se chesto setim, kako je nekada bilo dobor. kako su se nekada lomovi lakshe reshavali, a chak i porazi lakshe podnosili. ovim nachinom zhuivota porazhavam samu sebe svaki dan. nemam vremena za mnoge stvari, zaboravila sam da uzhivam u sitnim stvarima.
mislim da je vreme da ponovo bude dobro, ali zaista dobro.
@domacice
hvala puno. znash , bash ti hvala. ti si jedna od onih ljudi ovde koji uvek znaju da mi stave osmeh na lice. i kako god da sam, ja cu se nasmejati, onako iskreno i od srca...
10 Dec 2007, 23:37
@spartanka
nikad se ja ne dam...ne prdajem se bash tako lako, samo znash..kako to da kazhem...
znash recimo kad si mali i igrash se u plicaku pa naidje samo malo veci talas koji u sushtini i nije tako veliki ali te poklopi jer si mali... na neke stavri jednostavno nisi spreman. nisi video talas da dolazi, i nisi ustao na vreme, to je to. a nekad jednostavno talas dodje iznenada.....
@bubi
da, treba dati odushka.
ako je to odushak. mada ja vishe volim da verujem da je to jedna dobra odluka. da je to jedna prekretnica, ili vracalica, kako god...
10 Dec 2007, 23:40
@siljka
nije to vishe bilo pitanje toga da li mogu ili ne mogu. samo..mnogo se loshih stvari izdeshavalo. na mnogo toga nisam mogla da utichem. na neke stavri sigurno jesam. znam to. makar na to da budem raspolozhenija jer sam se obradovala novom jutru. dakle, to je postalo pitanje moranja. jer ne ide...nije ishlo. mnogo dozvoljavamo drugima, nose nas situacije, dani , vreme...prodju mnoge stvari pored nas a da i ne primetimo i posle nastane haos. i tek kad nastane haos, kad vishe stvarno i definitivno ne mozhe, mi se setimo...da moramo okrenuti drugi list.
@shadow
drzhim se..ma odoh ja na kop, tamo ima snega... :))
10 Dec 2007, 23:43
@dmc
ajd da pochnemo da piskaramo. chudno je nekako sve ovo. mnogo putami sve dosadi, ali nekako kad me nema, opet mi nedostaje. navikla sam da piskaram... ma bice bolje, zar ne...veliki pozdrav i za tebe :))
@biljana
bash tako ti raskoraci su negde moje misli, moj zhivot trenutno. one moje ja, koje ne zna shta ce sa sobom. one moje ja, koje se nashlo, ali su se neke stvari desile pa se sada ponovo trazhi. mislim da to nije odrastanje, nekako imam osecaj da se to vec jednom desilo, ili mozhda ponovo rastem, lai pre ce biti da su ovo oni lomovi koje ipak nosi zhivot bash kad odrastesh. da su ovo one stvari koje mnogo bole, dok se ne naviknesh da je zhivot naprosto takav. a mnogo je loshe kad se nikad ne naviknesh...e toga se plashim...
ali to sam ja. svoja.
@kaleidoskop.
jeste, najvazhnije je. ali bice teshko. hvala :))
11 Dec 2007, 13:27
Ja sam opet srecna jer si tu :)
Nedostajala si, bas.
Ipak sam verovala i znala da ces ti naci put da se ponovo vratis sama sebi, a onda i nama ;)
:****
16 Dec 2007, 17:08
evio me ponovo yu.
bila na jednom kracem putu.
vratila se s aosmehom oko glave, napunjenih baterja, ma zaista srecna. :)))
16 Dec 2007, 18:02
volim taj osmeh, baš mi prija.
a pa pošto si ko nova, ajde sad lepo počni da prazniš baterije, mislim ovde, pa da i nama bude lepo.
Prijatno!?
20 Dec 2007, 16:35
ja cu reci samo:naspavaj se,i dozvoli sebi da budes lenja,uzivaj,i sneg je pao na tvoju naredbu......
"Nedostaje mi onaj osecaj topline, kad skinem mokar skafander i obuchem frotirsku pidzamicu, zavuchem se u cebe, a mama skuva caj"
treba li jos jednom da zahvalim nebu sto meni ovo jos uvek ne nedostaje....?
P.S.Volim te!
20 Dec 2007, 16:37
p.p.s.lepa tema!!
05 Jan 2008, 20:24
@domacica
hehe, izgleda da sam opet negde nestala...ovaj praznichki zhivot je naporan, od kafane do kafane, i nikako nemam vremena ni za shta drugo....
@tuzna
malecka, zapamti samo jedno: kako god stvari izgledale u datom trenutku sve jednog dana dodje na svoje :)
hvala !!