vesticin kabinet

ulicama mog detinjstva

Autor alapaca in svashtara - 10 Mar, 2007

Tekst je napisan pre dva dana.

 

vec dugo vremena ne izlazim iz auta. cak i one najkrace relacije prelazim kolima. no, danas sam isla pesice, zavrsavala nesto po gradu. vreme je bilo malo tesko, ali prijatno. suncano. prolecno. osvezavajuce. raspolozeno. vracajuci se iz grada, stigla sa do pumpe. odatle se put racva u dva pravca, jednim putem se ide do moje kuce, drugim putem do kuce u kojoj sam odrasla, do kuce moje bake. pozvala sam sestru da vidim da li je tamo.. tut-tut..halo. jel’ si kuci? jesam. stavljas kafu? stavljam! obradovala se i ona, nismo se dugo videle. A odrasle smo zajedno i vezane smo dosta jedna za drugu. sedim malo sa njom, pricamo o svemu i svacemu. silazim kod bake i deke, i sa njima se slatko ispricam.

a onda sam krenula kuci…dobro poznatim ulicama. uspomene su se budile jedna za drugom..krenula sam najdrazom ulicom detinjstva u kojoj lipe mirisu najlepse na svetu…prosla pored kuce chika Mice keramichara. nastavila dalje. sve one iste kuce, sve one iste rupe na trotoaru. svi oni isti ljudi. 'dobar dan', 'dobar dan..kako ste…' ’o,mala, kako si porasla. sta ti rade mama I tata? a baka I deka?' 'dobro su..' osmeh i nastavljam. stizem do moje osnovne shkole. stari kesten je tu, samo je jos veci. i dalje stoje ‘dva srca’, i dalje se tamo prodaju sendvichi i one lepe krofne..i opet isti ljudi stoje tamo. Samo su neka nova deca. nose cvece ucetiljicama i nastavnicama. nisam odolela, a da ne kupim krofne. iste su. prolazim pored onog lepog drveta koje cveta dvnom ruzicastom bojom. a onda, nailazim na one narandzaste male bobice kojima smo se gadjali i koje prave uzasne fleke. kako su samo mame mrzele da peru sve to..a ispred one prodavnice kafe stoji onaj isti chovek sa onim ogromnim stomakom koji je I onda stajao tu. i sve je nekako isto, i sve je nekako ostalo tu, kao da je vreme stalo, i moj osmeh i sunce..i sve je nekako setno i milo i drago i sve je nekako….bilo moje. sada je red na neke druge. polako dolazim do moje zgrade. gvozdena vrata (ova se ne otvaraju lepom rechi, vec snagom), mrak u hodniku. skidam naocare, i vracam se u realnost. stizem kuci, otvaram rokovnik da vidim sta je ostalo od obaveza za danas. put kroz moje detinjstvo je zavrshen.

 


WeSHtiCa sE vr@tiLa

Autor alapaca in svashtara - 5 Mar, 2007

Ok.Sto ste se odmorili (od mene), odmorili ste se. Vratila sam se. :)))) Jel' me neko trazio?  (neka se javi posle ;) )

E tako. Ja sam se svrckala po ovoj nasoj zemlji i odlicno se provela, napunila baterije, i sad evo me ovde, spremna za nove pohode.

Ali, ne necu danas da  pisem, danas sam samo najavila da sam se vratila. (dakle, sklanjajte te flase od alkohola... :)))) )

 i za kraj evo vam jedna moderna verzija basne: Padne jednog dana zeka u rupu, i pocne da zove upomoc.Cuje to lija, dodje pruzi mu rep, i izvuce ga.Zeka obeca da ce joj se oduziti.Posle nekoliko dana upadne lija u rupu, pocne da zove upomoc, cuje to zeka, dodje i pruzi joj rep, kad ono rep kratak, i nista nije mogao da uradi.Kaze on liji, cekaj tu, sad cu ja da odem po auto, da zavezem konopac za branik, i tako te izvucem.I tako je i bilo. Pouka: Nije vazno koliki je, nego da li ima auto.

ako slova u naslovu teksta ne vidite lepo napisana, nego su vam neka slova manja neka veca, pijani ste. :)))))))


Tuga i crvenkapa na ruski nacin

Autor alapaca in svashtara - 19 Feb, 2007

Šetala Crvenkapa kroz šumu, kad odjednom, pred nju iskoči vuk. Ona se
ispentra na drvo, kad, vuk progovori:


- Crvenkapice, siđi, necu ti nista!
- Zajebavaš, misliš da nijesam čitala priču. Ja sidjem, a ti me pojedeš.

- Šta ti pada na pamet, ja sam Vuk Stefanović Karadžić. Siđi slobodno.


Siđe Crvenkapa, kad ono, stvarno Vuk S Karadžić. Krene ona dalje, kad
pred nju iskoči lav. Ona na drvo, a lav ce odozdo:

- Siđi Crvenkapo, valjda si čitala pricu. u njoj nema lava.
- Znam ja, možda je neka nova verzija, ali i lavovi jedu ljude.
- Ma šta ti pada na pamet, ja sam Lav Tolstoj.

Siđe Crvenkapa, lav skoci i pojede je!

NARAVOUChENIJE: Rusima ne treba verovati!!

beleska:tuga mi je velika, velika ko Rusija...

 


Dan zaljubljenih - kontraefekat

Autor alapaca in svashtara - 14 Feb, 2007

   

 Ne slavim Dan zaljubljenih.Ne iz onog glupog razloga,jer to nije hriscanski praznik. To je glupava ideologija malogradjanstine 21 veka, olicena izmedju ostalog u onoj cuvenoj 'kupujmo domace'.

elem, ne slavim dan zaljubljenih, jer ako sam zaljubljena, bicu zaljubljena, i 13, i 15 februara i svakog drugog dana u godini, a ne samo 14.02. i ne vidim razlog za posebno  poklanjanje paznje samo tog dana. ne slavim ni dan zena.njega vec i iz malo ideoloskih razloga.

ali sve to nije tema. tema je ovaj za mene glupavi praznik. Oni koji se vole vole se i svaki drugi dan, a oni koji su sami samo se smore taj dan.Dakle, kontraefekat.

Ali, posto ja verujem u bogatstvo razlicitosti, svima onima kojima slave, zelim da budu srecni i zaljubljeni i cestitam Dan Zaljubljenih :) !


igra zivota.

Autor alapaca in svashtara - 12 Feb, 2007

Once the game is over the king and pawn go back into the same box.

Mislite o tome samo malo.

Svi mi jesmo razliciti, ali posle ove igre zvane zivot nestajemo i odlazimo na isto mesto.Malo vise tolerancije i razumevanja nije na odmet.