vesticin kabinet

Jedna od onih scena [kad je najgore, sarkazmom se nahrani]

Autor alapaca in svashtara - 18 Okt, 2007

Ako malo razmislite videcete da u glavama svi chuvamo i srdachno gajimo poneke stereotipe, koji su mozhe se reci bezazleni. Na primer, kada bi vam neko rekao da zamislite mudraca, svi bi ste, sa par izuzetaka zamislili dekicu sa dugom sedom bradom, obucenog u crno kako sa shtapom u rukama sedi na steni, na vrhu neke planine. Ili vec neku varijaciju ovoga. E sad sledeci, dodushe manje rasprostranjen stereotip, jer ipak zahteva malo drugachiju konstituciju glave, a mozhda i srca..kada vidite sliku devojke koja izgubljenim pogledom, koji prolazi kroz sve fizichke prepreke gleda u daljinu, asocijacija je usamljenost. Kad ono gle chuda, i ne znachi bash uvek to.

Oktobar mesec. Kad god uhvatim lep dan u ovom mesecu, a imam vremena (mada mi sve cesce i volja manjka) volim da se proshetam kroz Shumarice i odem do jezera. I tako onim pomenutim zamishljenim pogledom gledam malo u daljinu, a malo u jezero. I sad mogla bih ja da razmishljam o usamljenosti,  i drugim globalnim problemima nasheg drushtva (onim o kojima najvishe brinu izabranice za miss sveta, i ostale kategorije: dakle, mir u svetu, globalno zagrevanje etc., jer jelte politichari su isuvishe zauzeti da bi o tome mislili), ali zeznu me jedna stvar, a to su mozhda i dve stvari. Necete verovati, u pitanju su zhabe i zhabokrechina. Shto zhaba u prenesenom smislu (onom o kojoj par rechi prozbori Zoran Djindjic), shto zhabokrechina kao nus pojava prirode, jer odvratno izgleda, shto zbog toga shto je to jedna posve smeshna rech. Jer zvuchi, Bozhe me sachuvaj, ko da neshto krechite zhabama. Znachi ono, litar vode, tri zhabe, malo prokuvati (ne, nije recept za zhablji batak), kad to postane kashasta smesa, umochite valjak, i dobijete perfektno zelenu boju. Nijansa zelene zavisi od vrste zhabe, a za masne zidove, umesto vode, stavite ulje, po mogucstvu maslinovo, zdravije je. E, zhivote.

Sledeca od onih scena..gledam u vodu i bacam kamenchice. Opet bih mogla da razmishljam o gore navedenim problemima, al` gle chuda. Josh od malena volim da bacam kamenchice u vodu i pravim zhabice (opet zhaba), al za to su mi potrebni pljosnati kamenchichi. Al` jezero veshtachko, pa i kamenje veshtachko. Nazovimo stvari pravim imenom, i u pitanju je shljunak..koji nikako nije pljosnatog oblika. Slatko se nanerviram, te tako i ovaj pu ostavim razmishljanje o gladi u sveti izabranicama za miss.
Shvatam jednu stvar, ovo je zasigurno jezero drugog reda.  Jezero sa jednom zvezdicom. Pih.

 
Shto se mene tiche, msilim da sam sitne zhivotinje za ovaj post dovoljno obradila. Da predjemo na krupniju divljach. Trenutno mi najvishe bode ochi zverka u narodu poznata kao Parkinson. To je inache najbolji prijatelj mog deke vec nekih godinu dana. U poslednje vreme se mnogo druzhe, a ja sam danas chak i plakala zbog toga, jer mi se nikako ne svidja taj njegov kucni ljubimac. Deka se toliko druzhi sa njim, da zaboravlja na sve nas, a i na mnoge druge stvari. Nemojte misliti da sam posesivna, ali taj Parkinson nam je bash pomutio karte nashih zhivotnih shpilova. Jer, mnogo je dobar igrach, i nikako ne mozhemo da predvidimo njegov sledeci potez. Omiljena igra mu je „zaborav na rasprodaji“, i najvishe voli da je igra sa dekom.

Teshko je veche. Stojim na granici izmedju smeha i placha. U poslednje vreme tugu placam u ratama i nikako da stigne poslednja. Za'ebani (izvin'te me shto psujem) ovi krediti u danashnje vreme, velika je  kamata. A ja sam smao mali student. A studenti pare nemaju. Zato valjda placamo u naturi.

 I samo sam cvet u okovima, bice kome postojanje trenutno ne treba, ni mnogo jaka, ni odvec slaba, vec samo prosto i jednostavno krhotina, koja se polako sastavlja, u odpozdrav proshlom danu, i osmeh novom jutru. Mozhda je vreme da dushu malo uspavam, i zakopam. Al plashim se jecaja, koji nichim ne bih mogla otkloniti. Josh jedna lagana tema za laku noc. Laku k`o hiljadu tona.


ne zamerite... [zhivot i neshto s(lichno)]

Autor alapaca in svashtara - 10 Okt, 2007

da, bash tako..
ne zamerite shto ne znam shta pishete trenutno…
shto ne znam kako se osecate..
shto ne znam shta vam je na pameti..
shto nisam redovno tu, da sve to ispratim...
sto ne znam ko su novi chlanovi..
shto ne znam koji su novi zanimljivi blogovi…

mnogo se toga sruchilo trenutno…
ne, ne, ne zhalim se…velika sam ja devojchica..
proci ce, podnecu, izdrzhacu.
ne dam optimizmu da iscuri…

ali kad krenem samo da brojim probleme, zabrojim se...
a kamoli da ih opisujem…
vishe ih je no mojih godina…
veci su od mene..ali avaj..
valjda je to samo takav period..
raspored medju zvezdama..
ili shta li vec..

samo, eto, ne zamerite….
i znajte jednu stvar…
i nije klishe…
i nije nevazhno…
zdravlje je najvazhnije..
nikad to ne zaboravite.
 
hocu da potonem...
u svoje snove...
 
 

ne naslovljava mi se... [prim.prev. mrzim naslove]

Autor alapaca in svashtara - 6 Okt, 2007

 

jedan malo kraci post.
nije me bilo 6 dana. ko primetio, primetio..ko nije, nije.
i shta vidim kad dodjem? pored poruke mladjana koji se zahvaljuje (nema na chemu :o) ), u mojoj chat kutijici stoji poruka moje drage goce koja meni kazhe kako vishe nece pisati. e to mi se nije svidelo. e to me rastuzhilo. zashto? pitam se sad ja. i pitam gocu. i pitam sve koji znaju.
danas je 5 oktobar (ili je bar bio do pre par desetina minuta). pre sedam godna bio je to veliki dan. trebalo bi i danas da bude. da ga se secamo kao dana promene. medjutim, shipak. nishta od toga. ovo je dan kao i svaki drugi. necu troshiti rechi..svima (ili bi bar trebalo da bude) je jasno. izgleda da nije jedini problem bio geda. mi smo valjda pretplaceni na tu sortu ljudi.. s.s. = zemlja ipak procerdana.. ne upadne valjda svima kashika u med. ko braci rusima, f.e. hehehe :) kad smo kod toga…sedeh danas na kafici… neko mestashce (oni koji znaju prepoznace gde je)…konobari obucheni u ruske noshnje, a unutra slika putina…kad ono kafa 200 i kusur dinara..pa majku mu, jes’ lepa…al’ bre..zar i ti sine brute, pravo pa po dzepu..shalim se malo.
heh..i na kraju, ovog kratkog mi posta..dok josh ne pogledam ceo blog, i ne pribelezhim josh koji utisak u ovu moju umornu glavu…utisak dana. vozim se danas javnim prevozom (jbg. bgd, veliki grad, a ja u trenutku bez auta), a ispod nogu choveka preko puta mene..delic slagalice. Svahsta na njemu..deo konja, livade, neba..ili sam bar ja to tako videla. pomislila sam samo kako ce reagovati taj neko kd vidi da delic nedostaje. ta slagalica vishe nikada nece biti ista. bash kao i u zhivotu. Kada nedostaje smao jedan delic…zhivotna slagalica nije potpuna. (a blogovska nije bez delica zvanog goca, zaboravi..ja ne mogu da zaboravim.)


Bloggers against abuse

Autor alapaca in svashtara - 27 Sep, 2007

[Prenesi dalje:] STOP NASILJU!!   ~Nasilje nad zhenama~

Vishe o akciji mozhete prochitati ovde (i ovde, hvala verasenj).
Vreme je da date svoj doprinos.

 

 

nasilje. psihichko i fizichko. zapitash se samo…koje je gore? jedno boli trenutno (vishe nego zauvek) i ostavlja modrice i ozhiljke po telu..drugo po dushi i boli zauvek.razlichiti oblici, zastrashujuce razmere, katastrofalne posledice, nezamislive priche. jedan fenomen – nasilje.

pre svega: Mama i Tata, hvala vam shto nikada od vas nisam dobila chvrgu kao kaznu. hvala shto nikada nisam bila u karantinu. hvala shto mi nikada nishta nije zabranjeno. hvala shto ste uvek imali zhivaca i strpljenja za mene, moje gluposti, nestashluke, pubertet, zahteve, prohteve, zhelje.

nikada mi nece biti jasno shta je to shto nekog natera da maltretira drugu osobu. da li je to pokazivanje svoje moci? davanje veshtachkog disanja umirucem patrijarhatu na pragu 21og veka kada zhene dobijaju sve vecu smaostalnost? kakva to zhivotinja zhivi u choveku, koja mu ne da da rechima iskazhe to shto oseca, vec mora nasiljem?Ja to ne mogu da shvatim. Moj um to ne mozhe da pojmi. hej, bre, to boli, to ostavlja posledice. to razara porodice, to unishtava tudja srca, tudje zhivote.odvratno, primitvno, strahno, bolesno. i shto je najgore, kada vidite primer nasilja jacheg nad slabijim, natera vas da pozhelite da i vi njega dobro istuchete. Goca je prichala o nasilju u porodici. ja cu se osvrnuti na nasilje nad zhenama.
ja bih naravno imala shtoshta da kazhem na ovu temu. ali plashim se da se ne zanesem. zato cemo poslushati shta kazhu knjige.


* Žene i djevojčice shirom sveta, bez obzira na nacionalnu, rasnu i vjersku pripadnost, kulturu, dob i status, izložene su raznim oblicima fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonomskog zlostavljanja.
* Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, različite studije pokazuju da je u proseku između 10 i 50% žena iskusilo neki oblik fizičkog nasilja od partnera, da je između 12 i 25% žena podvrgnuto pokušaju ili samom prisilnom seksualnom odnosu.
* Neverovatna brojka od čak četiri miliona žrtava trgovine ljudima godišnje zastrašujući je podatak o razmerima eksploatacije žena i dece koji ukazuje na preko potrebnu borbu za sprečavanje trgovine ženama (trafficking).

Počinioci nasilja redom su:
suprug u 49,24%
otac u 17,84%
sin u 12,26%
vanbračni partner u 6,83%
bivši suprug u 1,41%
deda u 0,92%
ochuh u 0,71% slučajeva

a shta kazhe pravo?
U međunarodnim dokumentima nasilje se počinje razmatrati tek devedesetih godina 20. veka. Jedan od najznačajnijih dokumenata za ženska ljudska prava Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena usvojena 1979. ne sadrži nikakve odredbe o nasilju nad ženama. Konvencija definishe diskriminaciju žena tek kao: … bilo kakvo razlikovanje, isključivanje, posljedicu ili namjeru umanjivanja ili potpunog ukidanja priznanja, uživanja ili prakticiranja od strane žena, bez obzira na bračno stanje, a na temelju jednakosti muškaraca i žena, na temelju ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkom, gospodarskom, socijalnom, kulturnom, civilnom ili drugom polju.

Primera = nebrojano mnogo. I zastrashujuci su. Pre neke dve godine mozhda, na b92 je bila emisija o zhenama iz srbije koje su ubile svoje muzheve zbog dugogodishnjeg zlostavljanja koje je prethodilo ubistvu. Zastrashujuce su kazne koje su dobile. Strashno je to shto zhive u drzhavi kja ih svojim mehanizmom ne shtiti, a onda su josh kazhnjene na tako brutalan nachin. Da, ja znam dam so prichali o tome vec, id a se ne sme zakon uzimati u svoje ruke, i ja cvrsto stojim iza toga, jerk ad bi se svi ubijali, da bi reshavali problem, nas ne bi bilo. Zato se valjda razlikujemo od zhivotinja. I iskreno mislim da nasha zemlja nema monopol nad problemom nasilja nad zhenama. To se deshava svuda u svetu, samo ima dosta razvijenihijih zemalja, koje su dostigle i taj stepen ravoja da mogu da reshavaju i taj problem. mi nazhalost nismo.
Ali ono shto mozhemo da uradimo je..da nebezhimo od tih problema, da se ne sklanjamo, i da kazhemo, neka ih neka same reshe. Mozhemo mozhda da pomognemo, da uputimo, da posavutujemo. Chesto te zhene shto zbog straha, shto zbog ochuvanja porodice (koja ce ipak neminovno puci, verovatno sa josh gorim posledicama), ponekad i zbog statusa, dovode svoj zhivot na rub egzistencije. Ako makar i jednoj pomognemo, uchinili smo veliku stvar.

 





 

samo nas gledam...

Autor alapaca in svashtara - 26 Sep, 2007

..kako rastemo.
i drago mi je zbog toga.
 
 
 
devet meseci. slozhicete se sa mnom da vecini ljudi tada kroz glavu prostruji misao o trudnoci i bebi. nekako je najkarakteristicniji dogadjaj vezan za taj vremenski period upravo stvaranje jednog novog zhivota. i ko zna shta mu sutra nosi.jer, devet meseci se stvara, onda zhivi…a samo jedna sekunda je dovoljna da nestane. no, ovaj put devet meseci je neshto sasvim drugachije…danas je devet meseci postojanja ovog bloga moga. pa kom milo, kom drago. :o) srecno mu bilo, pa dok traje.prodjosmo svashta neshto za tih devet meseci. i lepe i glupe priche. i srecne i tuzhne dane. i pauze. i putovanja. obecanja. i radovanja. smejanje i suze. Neki su dolazili, neki odlazili. neke smo zapamtili, neke ne. podelili smo svashta neshto sa gomilom nepoznatih ljudi, sa citaocima, prolaznicima, slucajnim ili namernim.
za tih devet meseci, ovo je od nekoliko aktivnih chlanova postala velika blog zajednica, i tek se shiri, napunile su se liste prijatelja, izmenjali mnogi ljudi. imamo i bolesne blogove, treba im jedan chika doktor. imamo i bezobrazne koji psuju, njima treba bonton. imamo i lepe. i njima ne treba nishta, jer pohvale dobijaju. josh samo sujetu malo da zalechimo i izlechimo i sve ce biti ok, jer narode nije bitno ko koliko ima komentara, nije bitno ko je na listi, a ko nije, nije bitno da li ste prvi ili poslednji. bitno je da steknete prijatelje, da pishete za sebe, da olakshate dushu. komentarishite ono shto vam se svidja..pishite za sebe. ostalo zaboravite. eto tako.

dobila sam malopre krushke od bake, i sad odoh u slast da ih pojedem. lepe, neprskane, malkic zelene, bash onakve kakve volim :) posle odoh da popijem moju omiljenu nes kafu sa shlagom (ipak ne mogu da pobegnem od nje). a posle..mozhda se i vidimo, a mozhda se zavuchem pod svje cebence, i odlutam negde…sasvim daleko. u neki srecniji svet. u moj svet. tvrde ljudi da postoji jedan svet. ja znam za najmanje dva. za moj i zataaj drugi…nazovimo ga nash.
i neka niko ne pita kako sam. naslutite. reci cu vam samo..zhao mi je shto nema sunca…pa da mogu da stavim moje velike naochari za sunce... pa da se sakrijem i uzhivam. mozhda cebence pomogne.