vesticin kabinet

Sujeverje

Autor alapaca in svashtara - 9 Feb, 2007

Upravo se vratih od drugarica. Igrale smo remi do sad, i pobedila sam. To je scena koja se ponavlja iz dana u dan. I sad kazu one meni ‘ko nema srece u kartama, ima u ljubavi’.Naravno to je zezanje, ali ima necega u tome. To je kao i ona budalastina ‘na kisi se raste’ - smislio neko ko nije imao kisobran.

Nego mene to (delimicno zato sto i jeste) podseti na sujeverje. Da li ste sujeverni?

Da li verujete da ako vam crna macka predje put da ce vam se desiti nesto lose? Da li okrecete nesto naopako na petak trinaesti? Da li je baksuz ako prodjete ispod merdevina?

A kockaste, okrugle i krstaste sahte? Razbijeno ogledalo – sedam godina nesrece? Detelina sa cetiri lista? 

Dakle, da li ste sujeverni, i sta jos znate od primera sujeverja?Da lije sujeverje odlika primitivizma, zaostalosti i gluposti, ili jos jedna od tekovina moderne kulture,a opet kao zaostavstina iz proslosti?

 


mravinjak

Autor alapaca in svashtara - 6 Feb, 2007

Gledam nesto ljude na ulicama, niko se ne smeje, gledam kako moji prijatelji, drugovi, poznanici svi upadaju u neku kolektivnu apatiju, neku depresiju...Pa mi nesto nista nije jasno. Nekako mi izgleda ko da su se svi navikli na ulogu mrava, koji trckaraju, sudaraju se, ali ipak nastavljaju dalje, sakupljajuci mrvice, koje bacaju neki odozgo, cije visine i velicine nikada necemo skontati. I svima bi im rekla, ma dajte ljudi, pa pogledajte se, ali nekako ne znam da li me cuju kad govorim.Hm... No, valjda je to samo neka prolazna faza. Pun je mesec bio ovih dana pa su ljudi depresivni : o) Ne razumem ja to nista, i bas mi nije jasno kako smo svi satkani od potpuno istog materijala a svi smo toliok ralizciti. Pitam se ko je tu u pravu…da li svi oni koji su se navikli da budu mravi, ili ja koja sam borac, koja se stalno nesto bunim (rekli bi neki buntovnik bez razloga, ali nije, to je samo da se ljudi ne uspavaju), koja se i dalje borim sa vetrenjacama. Popustim i ja ponekad. Ali se ne dam. Imam i ja ponekad one blesave minus faze, kada bih vristala, sva nesrecna i tuzna, kada bih lupala sakama o zid, samo da izlupam negativnu energiju, kada bih plakala, da isplacem sve sto me boli, ali tada nema suza, kada bih pricala, ali zvuk ocaja i nemoci  je specifican i retko ko ga razume. Al’ ne dam se ni tada. I dozivim poraz, ali ustanem stresem to sa sebe, naucim nesto i nastavljam dalje. Kako vi dozivljavate poraze? Ne znam…svasta nesto mi se vrzma po glavi, malo sam konfuzna ovih dana. Sanjam neke glupe snove, imam potrebu da se vidjam sa prijateljima iz detinjstva, da vidim gde su, sta se i koliko promenilo, a mnogo se promenilo. Dokle su stigli..a mnogi nisu daleko. I jako mi je zao zbog toga. Svi smo pre smao par godina bili isti…ili nismo? I na kraju jedan citat:Ko zeli maskumora je i nositii nema se pravo zalitišto mu sunce nikada neće ogrijati lice..."
Oscar Wilde 

 


I vuk sit i ovce na broju.

Autor alapaca in svashtara - 1 Feb, 2007

E to nikad nije moglo i nece ni moci. Tako ni ja ne mogu da ostanem mirna gledajuci ljudsku glupost (koja je nepresusna), netoleranciju, nepostovanje suprotnog misljenja. Ne mogu da budem imuna kad vidim da neko svesno siri destruktivnu energiju.

I onda se tako ceo zivot osecam kao da se borim sa vetrenjacam, a samo pokusavajuci da ispravim neke krive Drine.

 

 (Dalje)

Bele kuglice jednog damana.

Autor alapaca in svashtara - 23 Jan, 2007

Raznorazne informacije svakodnevno defiliju kroz moju glavu..Neke se zadrze.Danas sam bila posebno osetljiva na dve price koje sam cula I na jednu kou sam procitala po ko zna koji put.Ispricacu vam ih, a jednu prepisati.Ja sam se poprilicno zamislila, ne znam za vas.

 (Dalje)

Ziveo zivot!

Autor alapaca in svashtara - 20 Jan, 2007

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio, ne po onom sto vrede, vec po onom sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hoda bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spaaju. Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

 (Dalje)