potop
svo skrivanje
zauvek potapam
senke proshlosti
brishem
i ponovo
dishem
nedostajati
na neki sasvim chudan nachin nedostajesh. budish me u pola noci.
ne mogu da spavam. trazim te u drugim ljudima. po coskovima...
..cutanje.
Ova tisina izmedju nas glasnija je od svake do sad izgovorene reci.
Granice izdrzhljivosti pucaju.
idi...kasno je.
nemoj pitati.
nemoj prichati.
nemoj plakati.
ja ne verujem ti vishe.
a bez toga,
i sve ostalo je lazh.
cuti i idi.
ne okreci se.
kasno je.
lavirint
sve tragove izgubljenih snova, pratila sam. nadajuci se da cu naci davno izgubljenu sebe. i nashla sam. u tvojim krilima. sa suzama u ochima. secam se samo deteta pre tebe, koje je volelo da pravi balonchice od sapunice. dete vishe nije postojalo.samo odrezana krila. i suze.a u medjuvremenu? lavirint. povredjena dusha trazhila je put do neostvarenih zhelja.