vesticin kabinet

jedan malo kraci post.
nije me bilo 6 dana. ko primetio, primetio..ko nije, nije.
i shta vidim kad dodjem? pored poruke mladjana koji se zahvaljuje (nema na chemu :o) ), u mojoj chat kutijici stoji poruka moje drage goce koja meni kazhe kako vishe nece pisati. e to mi se nije svidelo. e to me rastuzhilo. zashto? pitam se sad ja. i pitam gocu. i pitam sve koji znaju.
danas je 5 oktobar (ili je bar bio do pre par desetina minuta). pre sedam godna bio je to veliki dan. trebalo bi i danas da bude. da ga se secamo kao dana promene. medjutim, shipak. nishta od toga. ovo je dan kao i svaki drugi. necu troshiti rechi..svima (ili bi bar trebalo da bude) je jasno. izgleda da nije jedini problem bio geda. mi smo valjda pretplaceni na tu sortu ljudi.. s.s. = zemlja ipak procerdana.. ne upadne valjda svima kashika u med. ko braci rusima, f.e. hehehe :) kad smo kod toga…sedeh danas na kafici… neko mestashce (oni koji znaju prepoznace gde je)…konobari obucheni u ruske noshnje, a unutra slika putina…kad ono kafa 200 i kusur dinara..pa majku mu, jes’ lepa…al’ bre..zar i ti sine brute, pravo pa po dzepu..shalim se malo.
heh..i na kraju, ovog kratkog mi posta..dok josh ne pogledam ceo blog, i ne pribelezhim josh koji utisak u ovu moju umornu glavu…utisak dana. vozim se danas javnim prevozom (jbg. bgd, veliki grad, a ja u trenutku bez auta), a ispod nogu choveka preko puta mene..delic slagalice. Svahsta na njemu..deo konja, livade, neba..ili sam bar ja to tako videla. pomislila sam samo kako ce reagovati taj neko kd vidi da delic nedostaje. ta slagalica vishe nikada nece biti ista. bash kao i u zhivotu. Kada nedostaje smao jedan delic…zhivotna slagalica nije potpuna. (a blogovska nije bez delica zvanog goca, zaboravi..ja ne mogu da zaboravim.)

[Prenesi dalje:] STOP NASILJU!!   ~Nasilje nad zhenama~

Vishe o akciji mozhete prochitati ovde (i ovde, hvala verasenj).
Vreme je da date svoj doprinos.

 

nasilje. psihichko i fizichko. zapitash se samo…koje je gore? jedno boli trenutno (vishe nego zauvek) i ostavlja modrice i ozhiljke po telu..drugo po dushi i boli zauvek.razlichiti oblici, zastrashujuce razmere, katastrofalne posledice, nezamislive priche. jedan fenomen – nasilje.

pre svega: Mama i Tata, hvala vam shto nikada od vas nisam dobila chvrgu kao kaznu. hvala shto nikada nisam bila u karantinu. hvala shto mi nikada nishta nije zabranjeno. hvala shto ste uvek imali zhivaca i strpljenja za mene, moje gluposti, nestashluke, pubertet, zahteve, prohteve, zhelje.

nikada mi nece biti jasno shta je to shto nekog natera da maltretira drugu osobu. da li je to pokazivanje svoje moci? davanje veshtachkog disanja umirucem patrijarhatu na pragu 21og veka kada zhene dobijaju sve vecu smaostalnost? kakva to zhivotinja zhivi u choveku, koja mu ne da da rechima iskazhe to shto oseca, vec mora nasiljem?Ja to ne mogu da shvatim. Moj um to ne mozhe da pojmi. hej, bre, to boli, to ostavlja posledice. to razara porodice, to unishtava tudja srca, tudje zhivote.odvratno, primitvno, strahno, bolesno. i shto je najgore, kada vidite primer nasilja jacheg nad slabijim, natera vas da pozhelite da i vi njega dobro istuchete. Goca je prichala o nasilju u porodici. ja cu se osvrnuti na nasilje nad zhenama.
ja bih naravno imala shtoshta da kazhem na ovu temu. ali plashim se da se ne zanesem. zato cemo poslushati shta kazhu knjige.

* Žene i djevojčice shirom sveta, bez obzira na nacionalnu, rasnu i vjersku pripadnost, kulturu, dob i status, izložene su raznim oblicima fizičkog, seksualnog, psihološkog i ekonomskog zlostavljanja.
* Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, različite studije pokazuju da je u proseku između 10 i 50% žena iskusilo neki oblik fizičkog nasilja od partnera, da je između 12 i 25% žena podvrgnuto pokušaju ili samom prisilnom seksualnom odnosu.
* Neverovatna brojka od čak četiri miliona žrtava trgovine ljudima godišnje zastrašujući je podatak o razmerima eksploatacije žena i dece koji ukazuje na preko potrebnu borbu za sprečavanje trgovine ženama (trafficking).

a shta kazhe pravo?
U međunarodnim dokumentima nasilje se počinje razmatrati tek devedesetih godina 20. veka. Jedan od najznačajnijih dokumenata za ženska ljudska prava Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena usvojena 1979. ne sadrži nikakve odredbe o nasilju nad ženama. Konvencija definishe diskriminaciju žena tek kao: … bilo kakvo razlikovanje, isključivanje, posljedicu ili namjeru umanjivanja ili potpunog ukidanja priznanja, uživanja ili prakticiranja od strane žena, bez obzira na bračno stanje, a na temelju jednakosti muškaraca i žena, na temelju ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkom, gospodarskom, socijalnom, kulturnom, civilnom ili drugom polju.

Primera = nebrojano mnogo. I zastrashujuci su. Pre neke dve godine mozhda, na b92 je bila emisija o zhenama iz srbije koje su ubile svoje muzheve zbog dugogodishnjeg zlostavljanja koje je prethodilo ubistvu. Zastrashujuce su kazne koje su dobile. Strashno je to shto zhive u drzhavi kja ih svojim mehanizmom ne shtiti, a onda su josh kazhnjene na tako brutalan nachin. Da, ja znam dam so prichali o tome vec, id a se ne sme zakon uzimati u svoje ruke, i ja cvrsto stojim iza toga, jerk ad bi se svi ubijali, da bi reshavali problem, nas ne bi bilo. Zato se valjda razlikujemo od zhivotinja. I iskreno mislim da nasha zemlja nema monopol nad problemom nasilja nad zhenama. To se deshava svuda u svetu, samo ima dosta razvijenihijih zemalja, koje su dostigle i taj stepen ravoja da mogu da reshavaju i taj problem. mi nazhalost nismo.
Ali ono shto mozhemo da uradimo je..da nebezhimo od tih problema, da se ne sklanjamo, i da kazhemo, neka ih neka same reshe. Mozhemo mozhda da pomognemo, da uputimo, da posavutujemo. Chesto te zhene shto zbog straha, shto zbog ochuvanja porodice (koja ce ipak neminovno puci, verovatno sa josh gorim posledicama), ponekad i zbog statusa, dovode svoj zhivot na rub egzistencije. Ako makar i jednoj pomognemo, uchinili smo veliku stvar.

opet sam ljuta i besna. tuzhna i nemocna. opet je jedna mlada devojka napustila svet. tek tako. bez pozdrava. bez najave. mozhda zbog nepazhnje. mozhda zbog neceg drugog. ali.. sta vredi pricati sad o tome.. od sutra bice pokrivena crnom zemljom. lica dragih joj ljudi bice prekrivena crnom senom. i nebo ce verovatno biti crno. poslednji ispracaj devojke koja je vec dva meseca u sebi nosila jedan novi zhivot i radovala se tome. necu otici da kazhem poslednje zbogom. ne mogu. mozhda je sebicno. ali ne mogu da ponovo chujem zvuk zemlje koja udara o kovcheg. isuvishe poznat zvuk.
umorna sam. od svega. od neprospavanih noci. od kafe. od koka kole. od ljudi. od gumenih bombona koje obozhavam. od disanja. od prljavag vaduha i kamenca u vodi. od ozonske rupe. od terija zavere. od blesavih komshija. od promena vremena. od reklama za prashak i jeftin  kredit.od svega.
ne, necu pokushati da se ubijem tako shto cu natrljati nos vodom i nabiti ga u uticnicu, ko shto je to slikovito opisao vudi alen. ali sam umorna. samo konstatujem i ne znam kako da se odmorim. a da se ne umorim od odmaranja. prokleta ironija zhivota. karika koja nedostaje? svakako ne. nikad.
tenis. srbija pobedila australiju. jupi. jee. bravo. svetska grupa. publika = stoka. dernjaju se, vichu, lupaju. a ovim nashima sve toplo oko srca. em milo, em drago. pa josh trazhe zhivotinje u njima. srce u pesku, zastava srbije. a civilizacija? daleko od nas. daleko u piii…htedoh reci daleko bar nekoliko svetlosnih godina ispred nas.
konfuzna. pishem bez teme. bez reda. bez cilja. a i shta ce mi to. da bi nekom bilo lakshe da shvati shta hocu da kazhem..izvinite, ali ne mogu sada da mislim na to. imam hiljadu i jednu misao u glavi. hiljadu i jednu. nisam brojala. kazhem odokativno. a znate li na koliko stvari ne mogu da utichem? e njih nije da nisam brojala, njih ne smem da brojim plashim se dijagnoze. i prognoze.

smejacu se. ponovo. znam da hocu.