vesticin kabinet

kako su mi sistematski zgadili krastavac.

Autor alapaca in svashtara - 16 Avg, 2008

E kakav chudan dan.

 

Udjem u prodavnicu..gospodja ispred mene kupuje neshto. Valjda. Ne obracam pazhnju dok ne dodje red na mene. Niti me znaima shta radi taj neko pr emene. Kad ono medjutim.. Prodavachica i gospodja ispred mene – izgleda stare poznanic- se rasprichale. Da ne zhurim, da sam bolje raspolozhena, da sunce izlazi na severu, da kasha pada odozdole, mozhda i ne bih odlepila kad sam chula razgovor:

Gospodja: imash krastavac?

Prodavachica: e nemam, sve sam ja uzela sinoc.

Gospodja: e shteta, muzh mi na putu, htela sam malo da se zabavim – (hahahahaha - grohotan smeh, da joj se sve plombe vide)

Prodavachica: jao draga potpuno te razumem (hahahahaha- isti onaj grohotan smeh)

 

Ja pocrvenela, pa pozelenela. Pa mi bi muka, pa ne znam da li da pochnem da urlam na njih , da li da izletim, shta da radim?! Pokupim se i odem. Zgadjen mi je krastavac, bar za ovu sezonu.

Krenem dalje, ide neko iza mene, ide, ide, dok u jednom trenutku ne stade pored mene, pogleda me i reche:  ‘ima dee dinaa?’ Moliiim?  ‘ima dee dinaa?’ aa?? Aha..(lampica!) jel’ imam deset dinara? Sav srecan shto sam shvatila, klima glavom. Dobio bi deset dinara, da nije posle onog mog aa? krenuo da mi kuca ono shto nisam mogla da ga razumem na mobilnom telefonu – boljem od mog!! A imam dobar mob.

More..bogata ova sirotinja danas..

 

Ushtipnem se za lakat da vidim da li sam budna, ili samo imam neki blesav san. Aaaa. mnogo sam se ushtipnula. Jbt – mogli bi da smisle neki bezbolniji nachin za proveru budnosti.

 

a povrh svega…ceo dan k’o da sam u kazanu. Dobro sam se razmishljala da li da sklopim neki dil sa djavolom, jer najstvarnije – da vam kazhem – ja mislim da je u paklu hladnije nego kod nas. Katastrashno. Ja stvarno ne znam shta je alternativa zabijanju u stan sa klimom i gledanju tenisa po ovoj vrucinchini..

 

eto tako – sasvim obichan letnji dan, kada sam se prevarila i izashla iz kuce dok je josh uvek bio dan. pih. Pouchena iskustvom, necem vishe. Mhm.

 

A shta ima novo kod vas? :))

 


zasto jednostavno..

Autor alapaca in svashtara - 30 Jun, 2008

...kad mozhe komplikovano? 

Zavrsio mi se ispitni rok. Uspeshno. Bash sam zadovoljna. Sad imam vremena, pa rekoh ‘ajde malo da dodjem da vidim kako ste, shta radite. I naravno naletim na frku. Opet. Ili je frka proshla, ali ja sam ipak naletela na prichu oko nje. Neki falsifikatori ili neshto slichno.

Ma ne zanima me uistalom. I nemoj niko da mi objashnjava shta se desilo. I shto je neko pisao.Ne zanimaju me ni motivi onih koji prepisuju, ni motivi onih koji o takvima filozofiraju, ni motivi onih koji takve brane. I ovo mozhe da vam se svidja ili da vam se ne svidja. Vase je pravo. I ja vam ga necu osporavati.

Ali hocu da kazhem neshto.Imam neki utisak da ste nekako pogreshno shvatili neke stvari..Imam utisak da niste shvatili sushtinu bloga. Kad kazhem ‘vi’ mislim na sve one koji stalno ucestvuju u raspravama ovog tipa. Znate.. mnogo bi bilo bolje da dodjete i isprichate kako ste proveli dan, kazhete neko svoje mishljenje na zadatu temu, ma da pishete o chemu god hocete, ostavite svoj komentar, i prihvatite tudj, bila to pohvala ili kritika..kazhete jasno shta mislite, bez uvreda, bez tih zajedljivih, takmicarskih, sujetnih izgovora. Mnogo vas je matoro za tako neshto. Izvin’te, ali tako je. I, mozete da probate da me lincujete, ali ja ostajem ovde sve dok ja to budem htela, sve dok ja budem zhelela da pishem, i sve dok ja budem htela da podelim poneki tekst sa vama. Kontate? Niko od vas me nece svojim delovanjem naterati da obrishem svoje postove, da odem pa da se vracam..Zato shto ste i vi, kao i ja, zasebne individue, sa svojim zhivotom, svojim vrlinama i Manama, svojim pricama, sa kojima ja mogu da se slozhim ili ne, kao i vi sa mojim, ali o tome mozhemo da razmenimo mishljenja, a ne da se  vredjamo, psujemo, svadjamo.

Ljudi ovde ima toliko sjajnih tekstova, toliko sjajnih blogera, ja ne znam  ni da lid a se usudjujem da nabrajam jer znam da cu nekog zaboraviti, ali ajde da probam: di, domacica, baladasevic, stepski, glumac, shadow, zaboravi, dmc…sorry, ali ipak odustajem vec vidim da ne mogu sve da nabrojim. Vec mi je tako neshto jasno. I u jednu ruku srecna sam zbog toga – to znachi da ima mnogo dobrih blogera, mnogo dobrih tekstova – okrenite se tome!! A ako neshto zashkripi, zafali, zasmrdi – jbg, to je zhivot, ispljunite to glasno i jasno, bez straha od toga kakva ce te osoba biti – pa ako zaista mislite da radite neshto dobro, neka vas i ceo svet osudi, budite cisti pred sobom. Zavijanje je najgore. Uvijanje u paketice sa roze satenskom mashnicom. Samo direktno i otvoreno. Eto tako to..mogla bih ja do sutra o ovome, ali shvatili ste valjda.

Zhivot je lep. Ja zaista verujem u to.

Postoji toliko lepih stvari kojima mozhemo posvetiti dan, a ne upushtanju u diskusiju da li neko prepisuje ili ne.. I nemojte se pravdati osecajem prijateljstva, solidarnosti, i ostalog.

Ja znam da mnogi ovo nece shvatiti na pravi nachin, i znam da ce osuditi – ali, ja nemam problem sa tim.To je prosto moj manir, to je prosto nachin koji ja biram.

 


Kuc, kuc! Viru, viru! Ujaaaa!

Autor alapaca in svashtara - 16 Maj, 2008


Kol’ko prasine..auu. dobro, sad cemo da pocistimo. A u medjuvremenu dok budem cistila ovu finu prasinicu shto se sakupila dok nisam bila ovde ispricacu vam par stvari..

Ne znam bash odakle da pocnem, ali nema veze.. ovako, shto se tiche mog putovanja, sjajno sam se provela, potvrdila da su okean i more ipak pravo mesto za zhiveti kad sam ja u pitanju. potvrdila da ja ne mogu da zhivim negde gde ljudi nisu nasmejani, gde ljudi nisu veseli, gde nema igre, gde nema zhivota. .. jer, znate, ja sam se vratila toliko srecna, sa tako nekim sjajem u ochima, da su me svi pitali –wow, shta se tebi tamo dogodilo? Heh, ne ljudi, nisam upoznala svog prince na belom konju, nisam dobila sedmicu na lotou, ne, ne..smao sm provela prelepih 10 dana, medju ljudima kojima je smeh duzhevna hrana, koji bez toga ne mogu, chak ni kad spavaju i kad rade..i to je tako napunilo moje baterije, da sam se ja dobre dve nedelje posle toga samo smejala. Dobre dve nedelje niko nije imao shnase da me iznervira ili rastuzhi..Ali onda (naravno, jbn ali) relanost me je lupila po glavi..Tup. Dobro shta sad, idemo dalje.. da zavrshimo ono shto smo ovde pocheli, pa da se selimo u toplije krajeve. Necu da gledam sivo, namrshteno, mutno, tmurno. Jer, recite vi meni zashto bih ja zhiveli u zemlji u kojoj je glavnom gradu Vucic gradonacelnik..ej, ono mutavilo i shuntavilo da bude negde gradonachelnik..zashto bih ja zhivela u zemlji u kojoj ima vishe ludog sveta nego normalnog…zashto, kad ne moram? Ne bih se ja zadrzhavala na prichi oko izbora, ne bih, jer odlepicu svashta cu ruzhno da kazhem, a to ne bih. Ali, zmaolicu ljubazno radikale, spsovce, i narocito dssovce da zaobidju moj blog. U shirokom luku. Makar nemala nijedan komentar. Necu ljude koji mi zhele da chekam u redu za vizu na svom blogu. Necu ljude koji ne razmishljaju, necu ljude koji ne misle o svojoj deci, o  svojim prijateljima. Necu one kojima razlicitosti nisu ok, necu one kojima je govor mrzhnje ok, necu. Imam pravo da necu. I zato vas molim – zaobidjite. No hard feelings.

Nego, da vam pricham ima jedna lepa stvar... upoznala sam Di, znate ono divno bice o kom sam vam par puta prichala, a svi je znate ovde…e sad sve ono shto sam vam rekla pomnozhite sa dva. bio je tu i njen veliki mali – i znate kako oni izgledaju? Na jednom pishe lju i pola b, a na drugom pola b i av :) eto tako.

Dobila sam  neke lepe ocenice, index se prilicno obradovao novim devetkicama. Reshila sam da uchim. A tako to izgleda kad ja reshim da uchim :)

Zavrshila veliko prolecno sredjivanje. Pocistila ormare, fioke, sobu, zhivot. Odstranila nepotrebne papire, odelo, ljude. Rashchistila neke odnose, pobacala neke stavri iz kutije secanja, javila se nekim ljudima kojima nisam dugo vremena..

Radovala se mesecu, jezeru, lepom danu. Igrala se sa zhivotinjama, i bash, bash…uzhivala.

Zapravo.. ima gomila stvari koja nije dobra, ima gomila stvari za popraviti, ima gomila stvari koja prosto ceka da ih promenim. Ali .. za promenu – hocu. Imam vremena. Imam volje. Znam zashto.

Eto tako..ko shto rekoh zhivot je lep :) samo jedan nam je dat. radujte se ljudi! budite srecni zbog toga shto ste zdravi (jer zdrav chovek ima hiljadu zhelja, a bolestan samo jednu), budite srecni zbog toga shto imate prijatelje (jer je to privilegija retkih), budite srecni shto napolju greje Sunce (jer mogli ste da budete rodjeni na Grenlandu)!

Sve ima cenu u zhivotu! Ali sve ima lepshu stranu!! Na vama je da je pronadjete. :)

 

Do sledeceg vidjenja .. budite mi pozdravljeni… ~ by veshtichica ~


vreme odluke

Autor alapaca in svashtara - 16 Mar, 2008

 

 

sinoc su svet i noc mirisali na prolece.
sinoc sam udahnula vazduh i bila srecna.
sinoc su me secanja otela.

……

Raznih sam se pricha naslushala poslednjih dana. svet je nekako chudno poludeo. A ja sam oguglala na to, valjda. Ne pripisujem to prolecnom ludilu koje nas sve zahvati…ne ovaj put. Ne dam vishe nikom da mi svojim ludostima kvari prolece. O vladi koje nema, ne treba troshiti rechi, o sujetnim ljudima josh manje, o onima koji ne znaju gde im je mesto tek… a ja? Ja i dalje vagam, da li da prvo zavrshavam fakultet, pa onda da odem na neku specijalizaciju ili da idem, i krenem tamo negde sve ponovo…hm. Jedno je definitivno..ovde vishe ne ostajem. Prosto, meni mesto nije ovde..i ja ovde ne pripadam.A i vecina onih sa kojima zajendo nisam pripadala ovoj zemlji, ovom gradu..je otishla, kao shto sam vec rekla…

Polako, ali sigurno, dolazi prolece. Rekoh vam, sinoc sam osetila miris proleca u vazduhu..i nekako, kao i uvek..tada mi na pamet padnu neke lepe uspomene… ludiranja do zore, zajednichki docheci izlaska svitanja, shetnje po jezeru u pola noci...priche i priche... I drago mi jer se desilo, i zhao mi jer nema vishe tih ljudi, da sa njima ponovim..Otishli, u potragu za boljim sutra..zhivot, ili neshto slichno.

I znate, kad bi me neko pitao kako se osecam, ne bih znala shta da kazhem..gledano sa strane ..moj zhivot je jedan omanji haos, ali gledano sa moje tachke gledishta..ja se dobro osecam. Ili sam bar ubedila sebe u to. Shetam po prirodi, zvrndam po kaficima, zabadam se u mekane fotelje, chitam knjige, igram karte, ili neshto drugo. Mislim, sve to shto se deshava je u redu. Chak je i fax krenuo dobro..posle jednog perioda mirovanja, krenula sam ponovo da uchim..imala kolokvijum, dobro ga uradila, sad spremam ispit..Dakle, dobro je, samo je bez nekog reda. Valjda nisam navikla da se stvari deshavaju, a da ih pri tom ne shtikliram kao odradjene u rokovniku.. Uskoro putujem..zapadna evropa na 10 dana bice samo moja..

U medjuvremenu, lakiracu nokte u crveno, slushati jazz, gledati ljude pravo u ochi, jer krive to najvishe boli, zagrliti svoju sestricu dok spavam, radovati se putovanju, uchiti, i dobro se osecati. Shto i vama preporuchujem. A mozhete sigurno, samo treba naci razlog. Srecna vam bila potraga za istim :)

……

I za kraj, da ostane zapis.. Sa posvetom..tamo jednom..tek da zna..

..ne padam vishe na balashevica..odbolujem ga iskljuchivo sama..
(ne bash sama, uvek smo zajedno tuga, martini i ja)
..ne plachem vishe zbog tuzhnih filmova..
(ne, jer.. ti i ja smo glavni likovi jedne odlichen ljubavne drame. Dva savrshena glumca koju su do kraja odigrale uloge po scenariju koji su drugi pisali, a oni potpisali..)
..ne dajem vishe svoje srce..
(ne, nije tvoje…zavrshila sam sa tim…)

i..za mnoge stavri je kasno..ali reci cu ti jedno..to mozhda josh uvek nije kasno da shvatish..:nisam ja tvoja princeza…i necu se javiti… i nismo mi taoci inata…kraj je odavno. Nema vishe onog sjaja shto izdaje. presekla. stavila tachku. slobodna da volim ponovo. ovaj put pred celim svetom.

.......

do nekog sledeceg vidjenja..budite dobro. nasmejte se novom jutru koje dolazi.. :)


dan po dan

Autor alapaca in svashtara - 28 Feb, 2008

 

Nisam reagovala onda kada su drugi reagovali na to. na proteste mislim. Chekala sam da se sve stisha, a i nekako…glupavo sam se osecala tih dana. porazheno. Ne i iznenadjeno. Sve je to bilo prilichno ochekivano, i nisam bila zatechena, ali je ipak ostao onaj ukus stida. Jer..ja znam da nisam ja, jer ja znam da nisu moji prijatelji, ali..mnogo je onih koji ne znaju. I ne znam shta mi je bilo gore..trenuci kada sam prichala sa svojim drugarima shirom sveta, i objashnjavala im shta je i kako je, ili sama chinjenica da se to desilo. Pa onda one dve, maja i jovana, heroji. i cela ta pricha, protesti, demonstracije..od svega toga nekako mi je bila muka. Pa nisam htela josh i na blogu o tome da pishem.

I umesto da sam sedela i spremala svoj ispit i u pauzi pijuckala kaficu, ja sam gledala vesti, razvoj dogadjaja oko Kosova, pratila koje kakve emisije. I znate shta? Jedina koja mi se dopala, zapravo nije imala veze sa politikom – a govorila je o poreklu chaja. I sve vishe i vishe u poslednje vreme me zanima istorija Kine.Elem, da ne skrecem previshe..za to vreme moj se ispit sam spremao, ostao je potpuno prepushten sam sebi, a ja sam ga pomerila za neki sledeci rok. Nisam bash ponosna na sebe zbog toga. Ali ‘ajd sad.

Pre neki dan srela sam se sa nekim drugarima, koje dugo nisam videla. Stari znanci. Jedni od onih, koje nekako nikad ne zaboravljash..koji su tako jako obelezhili zhivot, da je prosto nemoguce izbaciti ih iz secanja. He. Prichali smo o proteklim mesecima u kojima se nismo videli, a samo povremeno chuli, ko je dokle stig`o, shta se promenilo...Drugari. Da..ili ‘pak..Elem kafa je prijala, osmesi i stare fore, samo nama znane...sreca drugih ljudi kad smo se zajedno pojavili na mestu gde smo i proveli najbolje sate i dane nasheg druzhenja..Posmatrali su nas..i svima je nekako bilo drago, i nama shto smo ponovo zajendo, i shto smo ponovo tu, i shto ponovo vidimo te ljude, i njima shto ponovo vide nas. I nekako smo pocheli da se blesavimo kao i pre, is vet je opet bio nash. Dobar je to osecaj.I tako..u tom centru pazhnje, opet sam..dok sam se onako vrtela u vaduhu primetila onaj isti pogled, za koji sam mislila da je nestao, da ga je vreme ubilo, daljina rasparchala.

I bash kao i u onoj prichi..zhivot je voz. Tako nekako, ljudi dolaze, odlaze, prolaze. Zaboravljamo ih, ili pamtimo. Zavisno od njih. Teshki su rastanci. I ne volim ih. Narochito ne volim kad dragi ljudi odlaze…a sve ih je vishe. Ne volim ovu zemlju. I mozhda i ja odem.

 
Dotle, zahvaljivacu netu shto postoji, uzhivacu u toplim danima, i piti ness sa shlagom :)


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 19 20 21  Sledeći»