vesticin kabinet

dobro, hoce li meni neko da kazhe gde je deliver, gde je secret (i pasha), gde je highlander? connora i baclawu josh ponekad i vidim..ali na pocetku nabrojane..e od njih ni traga, ni glasa, ni pisma, ni razglednice. bx228? isti slucaj.
oteli ih marsovci? otishli na pusto ostrvo? silovale ih zgodne plavushe? zakljucale ih sumske vile u podrumu? postali su nevidljivi i oni, i tekstovi i kmentari? pobegli iz zemlje sa drugim identitetom, pa sad ne smeju da se javljaju pod ovim nikovima?
ne znam koje mi je objasnjenje logicnije od kojeg.
no, dobro, vratice se oni vec…..valjda. ali ako neko zna shta im se od gore nabrojanog desilo, neka mi kazhe.

e sad dalje da nastavimo ovo pisanije.
dmc/ force..popravite mi ovaj poslednji link dole na temi, ima greshku i kvari mi blog. please. to je inache greshka u temi. nisam ja kriva. (onaj link koji void do blog.rs)
t h a n k s.

dalje, n e   p o d n o s i m velikog brata. i bash me briga koliko je dana ostalo do njega, i ko su ucesnici. i razocharao me je b92 shto to pushta.  i nije im opravdanje da postoji neshto shto je ponizavajuce i uvreda za svaki iole intelektualni um, jer po zahtevima RRA mora da postoji neki zabavni program. igrajte se kvizova i ostalih zezanja. ubacite program za decu. gde su dugometrazhni crtani filmovi, gde je neshto tipa branka kockice? sve mozhe, ali ne mozhe da me neko kljuca u mozak i da ujutru da kad ustanem i pijem svoju jutarnju, ja gledam neke tamo odvratne ljude u gacama kako se setkaju. pa pre vesti, pa posle vesti, pa pre filma, pa posle filma…pa stalno i tako u krug. pa koje god novine da uzmesh, veliki brat gleda. pa specijalna izdanja, pa linkovi na svakoj drugoj stranici, pa forumi, pa teme, pa citavi blogovi, pa neki tamo likovi. a te likove morash da znash. nateraju te da znash. ne mozhesh da omashish. jer tu je bilbrd, tu je plakat… strashno. odvratna, jeftina zabava za shiroku masu. (shto je tek fenomen smao po sebi, al` ne mogu i o tome)

nego, prethodni post je bio takav kakav jeste. tezhak. surov. tuzhan. al`, jbg, zhivotan. ono shto sam ja nauchila od malog andjela je da se smejem. da zhivot ma kakav bio treba se smejati. kad zaplacem, uvek je tu nevini poljubac deteta da pomogne… postoji i svetlija strana zhivota. svetiljke na tom putu drzhe mali andjeli. podelicu sa vama jednu prichu koju sam nashla…a vi razmislite.

 

pricha koja mozhda ne bi trebalo da bude isprichana. pricha koja boli do srzhi, koja jede i poslednje delice u nama, pretvarajuci sustinu nasheg postojanja u jedno veliko pitanje: zashto?

poznavala sam to dete. perach prozora, po vokaciji. inache, umetnik zhivota.
na prvi pogled decije naivne okice. na drugi, nema tu nikakve naivnosti. ima tuge, ima zhivota, ima svega, samo ne deteta. imash neki dinar? pa se nasmeje onako da mu se i okice nasmeju. sharmer mali. .imam. .da ti operem prozore?. .nemoj, ali evo ti parice.
i tako prvi put. drugi put. treci put. jednom mi je priznao da se nikada nije vozio u autu. sa osmehom. .da li bi voleo?. .mhm. .upadaj. gleda me zbunjeno, ne zna da li sam ozbiljna. klimam glavom i smejem se. polako. skroz bojazhljivo prilazi. otvaram vrata i vezujem mu pojas. sad se smeje. avantura. novi osecaj. dozhivljaj. pitam ga jel` hoce na sladoled..kazhe mora da radi. kupimo na stapic. pita me jel` sam mu ja sad drugarica? smejem se i kazhem da jesam. pita me da li ja njega volim. oshtar bol. seche. to je dete kome ljubav nedostaje. Da. smeje se. i za tren nema tuge u njegovim ochima. ali ima u mom srcu. ne dam da primeti. dete je. josh jedno od odbachenih. a razlikuje se po boji kozhe, i zhelji za zhivotom. jer on nema nishta. on se za sve bori. za hleb, za ljubav, protiv vetra, protiv mraza, protiv sistema. klinac. doshla je zima, nisam ga videla. a onda prolece. porastao, mali mngup. kazhe za drugaricu, besplatno da se operu prozori.
jedan dan, vozim se i placem. srecem ga. na semaforu. pita me shta je bilo. kazhe mi, dodji da ti kazhem neshto, i poljubi me. sad se ja smejem. vratio mi je. vratio me je. u zhivot. i ne znajuci.
mesec za mesecom. krecem na fax. dobro znani semafor. kazhe mora neshto ozbiljno da me pita. .kad ja porastem, hoces ti da jedes sa mnom na sladoled?. .hocu.
odlazim. i ne shvatajuci da ga vidim poslednji put.

....mesec za mesecom.nije ga bilo. pitam njegove drugare, gde je. kazhu ne znaju. nema ga dugo. al` mozhda je na nebu. bio je bolestan...

muk.tajac.bol.ponizenje.ljutnja.vrisak.poricanje.proklinjanje.

proshlo je dve godine. al' josh uvek svaki put kad vidim semafor, ne mogu. a da se ne setim. 

 a ima onih koji se stide da njihova deca idu u isto odeljenje sa ovakvom decom. da ne budu prljava, da ne dobiju vaske. da ne budu glupa. da ne budu ruzna. ima onih koji ovoj deci ne zhele da pridju. ima onih koji ih omalovazhavaju. pljuju. stidite se svi koji tako mislite. dusha vam je prljava. cuvajte vashe malene princeze u lakovanim cipelicama i belim cipkicama, i malene decake ucite da igraju fudbal.

nasuprot tome stajace uvek slika deteta koga je zhivot shibao, ali koji mu je prkosio najlepshim osmehom na svetu. koji mu se ipak radovao. stajace najshramantnije okice deteta koje je nosilo hrabro sve zhivotne nemire. koje je osetilo sta znaci sujeta, sitna dusha, neljudskost ovog drushtva. stajace cisto srce, koje je pruzhalo ljubav, a pravu nije osetilo. Ja ne mogu vishe o ovome i mozhda obrishem ovaj post. spavaj, Andjele.

 

 

 

 

 

Tog dana kao shto je svima vec dobro poznato, izvrshen je napad na SAD. 19 pripadnika Al-Kaide, otelo je 4 aviona. Dva su udarila u Svetski Trgovinski Centar u Njujorku, u dva nebodera poznata kao “Bliznakinje”, u razmaku od 17 minuta. Ubrzo nakon toga, o dove dve impresivne zgrade ostao je samo prah i pepeo…i izbrisana su sa mape zemlje. Treci avion udario je u Pentagon, glavno sedishte Ministarstva odbrane..Cetvrti avion se srushio, jer su oteti putnici pruzhili otpor otmicharima.

 

 

 (Dalje)

 

-NEKULTURNO je korisiti sva VELIKA SLOVA u internet komunikaciji, jer se to smatra DRANJEM i to bi pojedinci mogli da nauche…
-nekulturno je skidati tudje tekstove i potpisivati ih kao svoje – kada postujuete tekst koji nije vash –POTPISHITE GA!obavezno, i ostavite link (ima dosta onih koji prepoznaju tekstove, jer bloguju dovoljno dugo, da vide ponavljanja…)

Ovo me je navelo da napishem tekst, a evo shta mi je josh nekulturno, ide mi na zhivce godinama (preciznije, od kad znam za sebe), a poslednjih dana sam bila u dole navedenim situacijama, naravno uvek kao posmatrach…

-kad neko pljuje na ulici, ali u onom najgorem obliku.. chini mi se da krene iz stomaka.
-kad se neko ne pere, a vozi se javnim prevozom, ili ide na bilo kakav javni skup.
ako mu tako odgovara, nek smrdi sam za sebe.
-kad se ljudi svadjaju na ulici.
-kad neko ne poshtuje vreme odmora.
-kad neko podriguje (pri tom izgovara reci kroz to, ko da se takmici u nekoj novoj (disciplini) , kad mljacka i srche.
-bacanje papirica, pikavaca i ostalog djubreta na javnom mestu..
Ljudi, postoje kante i dzepovi.
-zevanje, bez stavljanja ruke na usta.
-prekidati nekog u pola razgovora
-brljati po rafu za hleb, i dobro ispipati svaki pre nego shto izaberesh tvoj…
-kad ljudi glasno pricaju na mestima koja nisu za to (biblioteka, citaonica, pozorishte, bioskop..)
-Nekulturno je ogovranje, laganje, smaranje, saputanje…
-Nekulturno je da shalterske radnice budu neljubazne, kad su upravo placene da to budu.
-da se psuje preterano i bez potrebe…
-nekulturno je podsmevati se necijim nedostacima, bilo fizichkim, bilo psihichkim…

I tako dalje…Ima toga josh. I strashno me nervira.

Eto tako..bash sasvim obichno.Sinoc se na jednom mestu sasvim sluchajno nashlo 5 drugara iz osnovne shkole. I to ona ekipa koja se druzhila, koju su samo zhivotni putevi odvojili…Jedni su otishli preko granice, drugi samo malo dalje od ovog grada..i eto, razishli smo se. Zhivot, obaveze, neki drugi ljudi, neki drugi izazovi, neke druge ulice, neki drugi dogadjaji…I onda ponovo na jednom mestu, stari znanci…Sudbina il’ shta li je…I naravno, kad god se sretnemo, uvek se zalije..uvek se zavrshi s` nekom od nashih pesama. (i stvarno je bilo tako, jer su momci koji su svirali moji drugari..pa nije bilo problema oko toga). I stali smo, tako u krug..Gledali se..Svi oni ljudi oko nas nisu postojali, na par sekundi, koji su meni dodushe izgledali kao sati, samo smo se gledali, dok su se oci polako sve vishe sjajile, verovatno se svi pitajuci isto..a gde smo mi to..ko smo, i u shta smo se pretvorili..gde su oni klinci, koji su nekada zajedno sedeli u djackim klupama (a jesmo, svi smo tu sedeli sa ponekim)..Kad smo se toliko promenili? Verovali smo da se nikada necemo odvojiti, da cemo u svakom trenutku znati gde smo, sta radimo, kako se osecamo..A nije bilo tako..ali bili smo srecni..Pomalo tuzhni i setni, ali sa onim prelepim osmehom na licu..jer ponovo smo zajendo. Ma da smo zhivi i zdravi josh godina sto..

Chitam novine.. referendum u Svilajncu..hoce ljudi da smene Bidzu..srpskog narodnjaka..e vala, dobro ste se setili, drage moje komshije..16 godina vas neko piiip u glavu, kad moram takod a se izrazim..al` poludim..kad samo pomislim..palme, bidze, velje (zajednicka imenica, te zato malim slovom) i ostali…zemljo Srbijo…kazhe on, da ne bi njega, u Svilajncu bi bio samo jedan lezeci policajac… Cekamo rezultat, mada... Al` nada poslednja umire.

Dalje, shta je bre ovo sa ovom zemljom..malo malo, pa neko ubistvo, pa neki masakr, pa serijsko ubistvo..Ljudi bre, pa dokle..Nama neprijatelji nisu potrebni..Sami cemo da reshimo sve..sami cemo da se poubijamo. Ovaj ubio 9, ovaj ubio 2, ovaj ubio 3…deca, mladi odrasli, stari..Metak ne bira. A ni ubica izgleda…Pucaj, pa shta pogodish…

U Turskoj sasvim drugaciji problemi..Prvu damu Turske ne pozivaju na svecanosti, jer nosi feredzu..Pa, majku mu… Razumem ja sve to, versko obelezhje, a oni hoce sekularnu drzhavu..jelte, bore se za to..Al, majku mu, pa ne vlada ona, nego nejn muzh, i jer zato ona treba da se odriche nekih stvar?Ne razumem ja to..Pustite je,to je sloboda veroispovesti, sloboda odevanja, sloboda ponashanja…Ko sme da zadire u to..Najinteresantnija stvar od svega je to shto je ona bila izbacena sa Univerziteta, zbog noshenja feredze..Postupak je pokrenut pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, ali ubrzo i povucen, kada je isti slucaj presudjen, na skandalozan nacin, jer je tuzhba odbijena, sa objashnjenjem da to ne zadire u krshenje ljudskih prava…Paz` da nije tako.

Eto, josh samo tenisere da otpratim…i dan se zavrshava. Samo napred :))