vesticin kabinet

chekajuci laste

Autor alapaca in svashtara - 20 Feb, 2008

 

Da vam kazhem ja jednu stvar, a to su u stvari dve stvari…a mozhda i vishe.. :)

Ovako..da pochnemo. Ne znam o chemu pre. O Kosovu ja ne bih prichala. Nekako je isuvishe sveprisutno, da bih sad i na blogu prichala o tome. Gde god da se okrenem , to je na neki nachin uticalo na moj zhivot, ne bih bash sad i ovde. Valjda ce oni ljudi dole biti dobro..Eto to je sve od mene na tu temu. Putuj Evropo – nemoj vishe chekati na nas! ?

Dalje, kako posle kishe uvek dodje Sunce, tako i posle Sunca uvek dodje kasha. Valjda da bi Sunce moglo ponovo da dodje.  E pa tako, meni je prethodnih par dana padala kisha. Ali nekako sam bila jaka. Smirena.  I zbog toga jako pnosna. Odrastanje.A svashta se neshto sruchilo. A ja sam izdrzhala. I chak se u inat babarogama smejala!

Shta bih vam josh rekla? Da sam proshetala blogom..i videla neke stvari...koje su mi onako..pih, nemam bash pravu rech..ali..ma nebitno. Smeshno mi je to. Nezrelo. Bljutavo patetichno. Razochara se chovek malo kad shvati da su se neki pretvorili u ono shto su do juche pljuvali. A cenila sam ih. No, valjda to ima veze sa ovim mojim odrastanjem.Mada lazh nikada nisam podnosila. Ali ne potresa me. Samo mi je zhao.

Jedva chekam prolece. Dosadila mi je ova zima. Mrzi me da chistim auto stalno. Mrzi me da idem autom uopshte. A hladno mi da budem peshak. Ne volim kad mi je hladno na rukama, kad mi pocrveni nos, kad mi se pokvase noge. A i hocu da gledam sve one lepe boje, i da uzhivam u mirisima, i cvrkutanju ptica..Mnogo sam puta to propustila. Vreme je.

A vi kako ste? :)

I da ne zaboravim…i dalje mislim da je Zhivot lep :)

 

 

 

 

 


ukratko

Autor alapaca in svashtara - 13 Feb, 2008

 

bila sam pre neko veche na koncertu Balasevica. ..I da, naravno, bilo mi je divno.A kako je i moglo biti, osim divno…ipak, jedan je Djole.:)

Shetala sam malo. I odushevljavala se ulicama kojima sam nekada svakodnevno prolazila. Uzhivala u prolecu koje je pre neki dan posetilo moj grad. Ishla na klizanje. I super se provodila. Relaksacija, odlichno drushtvo, smejanje, zezanje…sve na jednom mestu.

Odrasla. Postala relanija. Svesnija.  – Neki ce misliti da sam postala grublja, neki da sam postala tolerantnija, neki ce to pripisati godinama, neki umoru od zhivota, neki prezasicenosti. A ja cu vam reci – odrasla sam. reshila da se ne nerviram, reshila da ne tugujem, reshila da sam sebi vazhna. I super sam. I nekako sam chudno srecna. Oslobodjena.

Htela sam svashta neshto da kazhem povodom trenutne situacije..jer vec duzhe vreme posmatram shta se deshava. Medjutim, mislim da cu, po prvi put od kad sam ovde izabrati cutanje kao odovor.

 

...jer zhivot je lep. :) 

                                           

pokreni se!

 


Alergichna na ujed pauka. Insomnija, moja najbolja drugarica.

Autor alapaca in svashtara - 11 Jan, 2008

 

Zvrrrr!!! Zvrrr!!! Prestani da zvonish, prestani,  prestani! Molila sam svoj telefon da prestane, ali me nije ni konstatovao. Najmrzovoljnijim glasom na svetu, jasno stavljajuci do znanja da sam probudjena iz dubokog zimskog sna, izgovorih to Molim?

 

-Halo, mila, jel’ si budna?

-Nisam!!!

-E dobro, nego ramizshljam neshto, hoces da odemo posle ruch…

-Nisam budna! Zaspala sam pre dva sata. Normalnom choveku treba 8 sati da se naspava!

-Dobro, javi se kad ustanesh…

Tras!!!

Shta budna? Kako budna? Zar ne chujesh glas kojim pricham?  Shta kad ustanem? Shta? Ko da ne znash da kad se probudim vishe ne mogu da zaspim? Ko da ne znash da ne mogu da spavam nocu, nego spavam pre podne, i to shto sam reshila da promenim svoj ritam, ne znachi da mogu za dva dana od ustajanja u 2 popodne da se preshaltam na pola devet ujutru! Ustajem besno, navlachim neshto na sebe, umivanje, tushiranje, sve redno, i psujem po spisku, sve redno, od umrlih do nerodjenih, Bozhe me oprosti. Huj…udahnem duboko, pa tako 10 puta, malko se smirim.

Sidjem do poshte, a u poshti…gle chuda velikoga: tri poziva za glasanje!! Kako tri, majku mu, kad treba dva? alo, zemljo srbijo! Uredno poslednjih 11-12 godina dobijamo poziv za bivsheg vlasnika ovog stana, koji ovde NE zhivi, koji uopshte NE zhivi u ovoj zemlji, za koga mi NE znamo gde se nalazi, ali se vodi na nash stan, jer se nije odjavio!!A zakonom nije regulusano, da ja chak i pruzhanjem kupoprodajnog ugovora kao dokaznog sredstva, ne mogu da ga odjavim!!!Mora on sam..Hm..dobro…Meni ce i dalje da stizhe njegova poshta u moje sanduche, milicija koja ga trazhi ce verovatno i dalje da zvoni na moja vrata…Ma, more, sledeciput cu d aim zalupim vrata ispred nosa! Ne zhivi ovde, hiljadu puta vam je recheno, i pismeno, i usmeno, i preko telefona, i kako hocete!! Dosta vishe! Poludela zemlja.

A besna sam josh od sinoc, odneo mi pauk auto….pa, more…shta imnisam rekla, ali ne vredi, niko nishta ne zna..nema veze, nije meni bilo teshko d napravim haos da dodje i cela komisija u pola dvanaest uveche, ali nimalo prijatna situacija…Milsim, drndati se sa par polupanih mozgova u pola 12 uveche, ko najgori kriminalac, za shta? Da bi im dokazala da nisu u pravu? Da nema znaka za zabranu parkiranja? Da je parkiranje dozvoljeno? Da tu ulicu znam ko svoj dzep? Nece da slushaju – mlati znachkom, pricha gluposti i drzhi se pishtolj. Dobro je pa se ne drzhi za onu drugu stvr, da izvinite. Jer za glavu da se drzhi, nece sigurno. A uzgred, zapitajmo se shta ce saobracajnom milicajcu, kome je posao da parafne par papirica, pishtolj?  A da, smeshno mi bili samo, kad sam videla automobile na parkingu, izazumajuci moj auto i josh dva tri auta  koja su u istoj klasi kao moj, svi automobili bili su ili zastavini, ili stari, ili vec neshto..Nijedan dzip, nijedan dobar auto, nijedan auto visoke klase.  A oni, chini mi se samo na drvo shto se ne popnu. Pravo i pravda. Aha...

 

 

Nisam besna. Odakle vam to? Pojela sam sve svoje omiljene kolache, iscedila pomorandzu, i sela da pribelezhim poslednjih17-18 chasova :) I bash se super zabavila...


Samo zato….

Autor alapaca in svashtara - 10 Jan, 2008

…Shto na ovom mestu postoje ljudi koji vrede, svako na svoj nachin…

..shto je ovo mesto nekada bilo moje utochishte od problema, i savrsheno mesto za pobeci od stavrnosti koja zna da gushi, lomi ljudsko i dobro u nama, tera suze na ochi…

….I samo zato, shto je svet prepunih zlih, licemernih, bezobraznih i sebichnih ljudi, koje cemo u zhivotu sretati na svakom koraku, koji su zapravo oduvek negde bili tu, samo smo mi bili zashticeni…zato shto necu da bezhim od njih, i pushtam ih da pobedjuju, bez da znam da sam se borila….

…I zato, shto je zhivot pun uspeha i padova….

…i zato shto ne mogu drugachije…

 ..Ja sada sedim i pishem ovaj post…ja josh ponekad svratim, i ne zaboravljam ovo mesto..

..ja josh napishem po neki post….

 …Pomenula sam da ovde ima ljudi…divnih ljudi, chije tekstove je pravo uzhivanje chitati..ima ljudi sa kojima sam se slatko smejala..ima ljudi koji su pisali priche, uz koje sam plakala…ima raznih…i kao shto rekoh, svako od njih vredi na svoj nachin…svako od njih je svojim delom doprineo da ovo mesto bude bash takvo kakvo jeste…Bash…drugachije.  I samo zato…hvala vam…

To su…

Di – znate kako..ja kada vidim ova dva slovca, prvo shto se desi je da se nasmejem..onako iskreno i toplo…nju kada vidite, i kada vidite njen osmeh..i kada posle toga pomislite na nju, nemoguce je da se bilo shta drugo i desi… Tako veliko srce kuca samo u jednim grudma. Mila moja, hvala ti za svaku toplu rech koju si uputila..ja znam da jeste bila iz srca :)

Zaboravi – Hrabrost. Optomizam. Borac. Mogla bih ja josh…ali nije to potrebno..Svi znamo ko je ona… Ona je Ja kad porastem :) Hehe. Hvala za sva ohrabrivanja, za sve savete, za sve one komentare koje su umeli da me nasmeju i kada je bilo najgore… Hvala shto si  nekako uvek bila tu, sasvim tiho, ali uvek tu.. Hvala shto si razumela i bez mnogo rechi.. shto si mnogo puta osetila.. Da, znam da razumesh i osecash jer stvari dozhivljavamo na vrlo slichan nachin…Ti samo malo mirnije, ja sam josh uvek dechije buntovna :) ..Valjda sam zato prvi put kad sam videla `zaboravi` znala odakle jet a rech..i zashto bash ta rech…. I da, hvala za inspiraciju ;)

Domacica – Josh jedna dusha ovog bloga. Josh jedan stub, na kom ova nasha kuca stoji :) Bar za mene. Jedna zhena, u chijem srcu ce se uvek naci topla rech, a u kuhinji ruchak za svakoga. Jedna zhena, koja je bash onako sa stilom ushla u nashe stranice i nasha srca…Neko, ko ne shtedi ohrabrenja za druge ljude, ko se vrlo retko zhali i ko uzhiva da deli osmehe…a i kolache :)

Shadow – Rodjeni talenat za pisanje, jubi je majka :) Kada tako obichne stvari dobiju jedan smisao, za koji ne mozhete d averujete d amogu da dobiju. Kada najobichnije priche budu isprichane na najchudniji, i najzanimljiviji nachin, onako malo sarkastichno..znajte da je to shadow. Meni posebno draga..zbog jednog grada, zbog jednog nadimka, zbog nje takve kakva jeste.. ali bash prave nje.

Biljche – Jednom prilikom ako se ja secam napisala si negde da si majecka :) Ne znam da li od tada, ali chini mi se i pre, ja sam ti bash nekako zalepila za tebe tvoj nadimak..I bash tako i pochela d ate dozhivljavam..kao leptirica. Ruzhichasto i leprshavo. Nekako veselo..chak i kad ne izgleda tako..chak i kada se mnogo toga rushi..nekako verujem da imash snage…

Tuzna – Nashe dete..Nashe malo veliko dete.. Mila moja, mnogo toga sam ti vec rekla…ali, josh jednom…drago mi je da si vratila osmeh..drago mi je da si srecna..i uvek se trudi da takva ostanesh ceo zhivot..i ne zaboravi nikad, da iako boli..ljudi dolaze i odlaze…iako nije bash uvek fer..

Dmc- koliko interesovanja u samo jednom choveku…u smao jednom mozgu! :) koliko korisnih informacija! Da, da, to je dmc.. Iako ne mislim da je bash uvek u pravu, jedan od najzanimljivijih uchesnika za diskusiju ovde, jer uvek ima argument za ono shto govori.. feomenalne filozofske teme, i dileme . Takodje neko ko je par puta bio tu, kada je bilo par kritichnih situacija… setice se on vec :)

Bubi – Neko koga cesce vidjamo u komentarima nego u postovima. Drugachija. I meni zato zanimljiva. Uvek tu kada se deshava neki haos da proba da spusti loptu..opet drugachije.

Secret – Mozhete ga naci na msnu, na blogu, nazhalost teshko :( Ja se nadam d ace opet doc ii pocheti da pishe, jer je uvek pisao neverovatno zanimljivo, o gomili stvari, za koje cete vrlo retko chuti, sem ako ne posetite njegov blog..

Hyper – A znate li tek shta tu sve ima da se vidi? Iskrenost, zhivot, sreca, tuga, patnja, ljubav, prijateljstvo. Jer sve to jeste hyper. Znate svi mi ovde sedimo iza ekrana, i mozhemo biti bilo ko..ali hyper je neko u chijim ochima mozhete prochitati mnogo toga, ko istinski oseca ono shto prichate..ko s eraduje sa vama, i tuguje sa vama..verujte, videla sam.. :)

I zato shto ovde ima josh divnih ljudi kao shto su: siljka – koju ne stigoh bash dobro da upoznam, ali tekstovi su joj odlichni..onako pomalo sarkastichni i ironichni, ali ja bash takve volim, connor – koji je pisao odlichne tekstove sve do trenutka dok nije nestao..ja se iskreno nadam da ga nije kidnapovala neka mlada strankinja iz zapadnoevropskoggrada,bilo bi mi jako zhao da ostanemo bez choveka takvog duha, baklawa – jako interesantan chovek, jedan od prvih koj su se nashli na listi mojih prijatelja, koji retko, jako retko pishe..ali svrati ponekad..., deliver – josh jedan od super likova, koji redje dolaze, a meni je jako, jako zhao zbog toga…jer svi oni koji su imali dosta toga pametnog da kazhu su otishli..ostavljajuci prazno mesto nekim drugim likovima, da ih sad ne imenujemo, jel.. :), sljiva – sasvim zhivotno. Onako kako se jedino mozhe ako pishete o ovoj zemlji. Buntovnichki. Ja mislim da je to chovek idealan za vodju nekog radnichkog sindikata. Ozbiljno, ja bih njemu dala najvecu platu samo da sedi i da se buni po ceo dan, a ja da slusham..ja znam da njemu nije lako sa tim problemima, ali meni je zabavno da slusham, mladi luk  higher level ;) morate da imate kliker da bi razumeli njegove postove, i to je ono shto uglavnom obara..iskreno, mislim da retko ko razume sushtinu, ali kad se razume, postovi su odlichni., vavilonska ribica – koja nas je provela kroz mnoge zemlje…, force – chovek iz senke :), neko ko je izmedju ostalih zasluzhan za postojanje ovog mesta, neko ko je zasluzhan shto ovo mesto izgleda bash ovako.. hvala, zwerg – koja ume da dirne, oraspolozhi, nasmeje svojim prichama, mladjan – cas ga ima, cas ga nema :), bx228 – buntovnik bez razloga :), stepski vuk – te tekstove na njegovom blogu treba smao prochitati, to je neshto shto se ne opisuje rechima, to se oseca.., highlander – takodje jedan od mojih prvih prijatelja ovde, i verujte ne bez razloga :)

..Eto zato….I samo zato…

p.s. ako sam nekog, a sigurno jesam, zaboravila, preskochila, previdela, unapred se izvinjavam.. ja sam ipak samo chovek.:) Ljudi imaju pravo na greshke.. chak is a maskom veshtice :)

 p.p.s. tekst je napisan kasno uveche, sa smanjenom koncentracijom, tako da ne odgovaram sa gramatichke greshke. a to shto je s' brda, s' dola, to je jer je napisan neplanski..ali iz srca.

p.p.p.s. pa shta ako ne umem ukratko? :)


zashto i zato: tuzhnoj.. [i ostalima koje zanima]

Autor alapaca in svashtara - 25 Dec, 2007

Lanchana reakcija. Na post tuzhne. Mila moja..uf…kako da kazhem sve shto bih htela reci, onako ukratko,a da pri tom ne zvuchim kao mama? Ukratko nikako, jer to ne umem, ali potrudicu se da ne budem kao mama, ili u malo boljem sluchaju tetka. :)

Elem…pre nekih godinu i po dana, moj zhivot je bio u jednom jako loshem stanju. Kao na primer omiljene carapace, pocepane na mnogo mesta. Nisam mogla da ih zakrpim, igle i konca u pravoj boji nije bilo, a nisam mogla da ih bacim. Jedna ja pochela je polako da se zatvara u sebe, da ne deli svoje probleme sa prijateljima. Nabacila je osmeh na lice, a onda, kada bi mogla da ga skine..sedela bi i kuckala poneshto za sebe. Tako je nastao moj prvi blog…a onda mi se na tom tamo mestu nije dopalo, i dobila sma preporuku mog tamoshnjeg prijatelja, vama poznatog kao mladog luka..da dodjem ovde. I doshla sam.  I zabavljala se. upoznala nove ljude. Chitala jako dobre tekstove. Tada je ovde bila jako mala ekipa, shto sam vec nekoliko puta rekla. Od tih ljudi..neki su ostali, neki otishli… U medjuvremenu rupe na carapama zakrpila sma nekim neodgovarajucim bojama,  onda kasnije trazhil prave boje, na novo rashivala i opet ushivala. Moje carapace dobijaju stari izgled. Zauvek ce ostati shavovi od zakrpa, ali one su ponovo upotrebljive! Ne, necu da kazhem bila sma ovde samo kada mi je bilo loshe…htela sam samo da ispricham i prichu kako sam doshla, pre nego shto predjem na to, zashto sada nisam toliko prisutna…

Neke su se okolnosti promenile. Jedna je ta da ja opet imam mnogo manje vremena. Ispiti, fakultet, organizacija, prijatelji, svirke, poneko putovanje.. mic po mic, i vreme se izmigolji. Cesto mi se deshava da spavam samo par sati nocu..ali ne zhalim se, lepo mi je. Vracam svoj stari tempo u kom se ja osecam dobro. Nazhalost to se negde mora osetiti, i ovaj put to je blog. Druga stvar je..ponestaje mi inspiracije..nekako nishta bash posebno vazhno shto bih stavila na papir..a prija mi malo da to neshto dobro bude samo moje. Dosta je samo ono loshe bilo samo moje. Trece, i ovde se atmosfera promenila. Ne, nemam ja nishta protiv toga…samo ili mi treba vremena da se na to naviknem, ili se necu navici. Dosta ljudi chije tekstove sam chitala sa zadovoljstvom je otishlo..zaboravi, secret, connor…svrate ponekad, ali nije to to…doshli su neki novi ljudi, sa nekim novim temama koje meni ne prijaju…i naravno uvek ja mogu da zaobidjem te tekstove, i da me bude bash briga, da chitam samo ono shto zhelim, shto i radim..ali fakat je da je to promenilo opshte strujanje vazduha. Svidjalo se to nekom ili ne. Ali to su nus pojave shirenja blog zajednice, zar ne? :) Meni je drago da  log.co.yu raste, zaista. I zhelim da josh vishe poraste. Shta znam, uhvati me ponekad nostalgija z aonom mnogo prisnijom atmosferom koju smo nekad imali, kada nas je bilo mnogo manje..kao na primer da ti neko rpekrechi tvoju sobu u boju koja ti se ne dopada…da, bice ti drago shto je chisto i svezhe, ali nije to to..nije to tvoja boja, nije to tvoj izbor. Zato sam se ja trenutno preselila u dnevnu sobu.

No, ne brini..tu smo svi mi, manje nego obichno, ali tu smo, bar za sada. Tako je to i u zhivotu..neki ljudi dodju i prodju, neke zaboravimo, neke zauvek pamtimo, bitno je da je lepo... Kad prestane da traje, necemo zhaliti, jer je bilo lepo. To je smisao. Navici ces se polako na druge ljude, ima ovde jako kvalitetnih blogova, i sama si nabrojala neke.

Eto, toliko na tu temu…rekla sam da ne znam ukratko :)

Dragi moji, sutra je 26.12., odnosno prvi rodjendan veshtichinog kabineta. Svi ste pozvani na tortu, i zhurku! Maske su obavezne..ja cu biti veshtica, lako cete me prepoznati, a vi izaberite shta god zhelite :)


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 19 20 21  Sledeći»