vesticin kabinet

Pre sad vec izvesnog vremena, connor je prosledio jednu zanimljivu igricu na moju adresu. Da li je poshtar zakazao, ne znam, al’ ja poziv nisam videla. Trebalo bi napisati po nekoliko stvari koje volimo, ne volimo, stvari kojih se stidimo, koje nas fasciniraju…ali kako je connor pisao samo o onome shto voli, onda cu i ja :)

Pa da pochnemo: (mada toga ima mnogo, pa cu ja napisati samo neshto..)

1. mesechinu i pun mesec – taj pogled ka nebu punom zvezda i jakog meseca, tamo negde na planinama severne Crne Gore, je verujte neshto shto ne m ozhete nikada da zaboravite…
2. sumrak u prolece – prelivanje prelepih boja, uz osvezhavajuci povetarac koji zavodno leprsha kroz kosu..
3. svitanje – najlepshe doba dana, kada se sve nekako budi, pa chak i kada je tmurno i sivo, i kada gledate samo pospana lica onih koji su morali napustiti svoje topple krevete..i tada svitanje ima neku posebnu drazh..mada, priznajem najlepshe je na nekoj peshchanoj plazhi, u zagrljaju voljene osobe, ili pak na jednoj klupici na Savi….
4. More i puchinu – slobodu koju pruzha, odsjaje koji pruzhaju zagrljaj i zhivot…
5. ronjenje – podvodni svet, koji daje sve svoje sharene perle na dar…
6. dugachke peshchane plazhe – po kojima obozhavam da gackam bosa..
7. Shumarice – svih 12 meseci u godini, jer je svaki put razlichito i zanimljivo, drugachije, sa tom istorijskom komponentom, umetnoshchu prirode, jedinstvenom lepotom…
8. Branka Miljkovica i Miku Antica – hvala im za sve stihove..
9. Bajke – u koje josh uvek nesvesno verujem..
10. Optimizam i osmeh – zhivot je prazan bez toga, jer mene mrachni ljudi umaraju..Buni se i vrishti, plachi, ljuti se..Sve je to u redu. Al’ na kraju, nasmej se i pogledaj zashto je dobro shto je tako…
11. Gumene bombone – u obliku mede, us vim bojama, sharene crvice, i one od coca-cole..
12. treshnje i ananas -  u konzervi i svezh..
13. chokoladu – ali samo najlepshe zhelje…
14. helijumske balone – u nekomlepom obliku, da se shetam, shetam, shetam in a kraju ih pustim da slobodno lete u nebo…
15. klackalice i ljuljashke – iak ne mogu mnogo da se ljuljam, jer mi se zavrti u glavi…
16. nes kafu sa shlagom i chokoladom - mmm..
17. obichnu crnu kafu i prvu jutarnju cigaretu..
18. Djordja Balashevica – sa svim svojim fenomenalnim tekstovima..
19. Rock, jazz & blues
20.  ambicioznost, poret, zhivahnost, aktivnost
21. intelekt, duhovitost..
22. sposobnost da se prizna greshka.
23. zhivot – bash takav kakav je..
24. porodicu – najvishe na svetu, a posebno moju sestru..
25. josh dve sestre, i najboljeg prijatelja…
26. jednu machku, najpametniju…
27. slobodu.
28. da vozim – do u nedogled, chini mi se…
29. da putujem
30. da pricham i filozofiram…
31. da sedim u hladovini i pijem hladnu limunadu, kad je napolju Sunce…
32. da je sve uredno..
33. da idem na svirke..
34. neke mirise.. (mog parfema, zumbula i jorgovana, kupke od kajsije, mirishljavih shtapica night queenfelce azura losiona)
35. istinu – pre svega…
36. velike naochare za sunce..
37. svu DECU ovog sveta :)
    

I ja bih ovde negde stala. Ja s am neko ko je sa svojih 20 i kusur godina i dalje oduzhevljen zhivotom, ko mnogo voli..i stalno se odushevljava, ko uprkos svim onim ruzhnim stvarima i dalje veruje u mnogo toga, ko i dalje veruje u ideale, i gradi nove iluzije, chak i onda kada ladje tonu…I  ovaj spisak bih mogla dopunjavati svaki dan, i mozhda ga i dopunim..ali sada stajem. :)

 igru prosledjujem svima onima koji vole, i zhele o tome da pishu..

Namenjeno svim onim torokushama koje bave profesionalnim gluvarenjem, a specijalno ih interesuje moj zhivot (koji je u istinu, poprilichno nezanimljiv u poslednjih mesec dana, ako izuzmemo dva puta po dve odlichne zhurke i svirke poslednja dva vikenda). Elem…

Gospodje i gospodjice drage, stanarke i podstanarke, debele i mrshave, lepe i ruzhne, pametne i glupe, matore i mlade…. Man`te se mog zhivota!! To da li ja dolazim u 5h ili 6h ili 7h ujutru je moja stvar i mojih roditelja, a nikako vasha tema za nedeljno popodne uz kaficu. Uz istu onu kaficu u koju bi jedna drugoj sipale mishomor da ne pucate vishe od zavisti! To sa kim sam doshla, ko me je dovezao, koji auto vozim shta sam obukla je  moja stvar i moj zhivot!!Jasno?? I sledeci put kad chujem da je moje ime izgovoreno na vashim trach partijama, letece perje, drage moje kokoshke. U vashem kokoshinjcu predjite slobodno uzduzh i poreko preko zhivota vashih momaka, prijatelja, mama i tata, da ja ne pochnem da opjadarishem okolo i naokolo (ha, pa i ja konja za trku imam), al’ moj da ostavite! Bavite se sobom, svojim porodicama, i sopstvenim problemima!

Dok razmishljam o tome koliko je tuzhan, prazan i dosadan zhivot onih ljudi koji nemaju shta da rade u svom zhivotu nego da cheprkaju po tudjem i isti analiziriju do detalja (svih onih do kojih mogu da stignu, ili izmisle), ujedno se razmishljam da li da dotichnim personama i podelim po jedan primerak ovog teksta…

Tja, bx228, znam da je trebalo neshto buntovno, ali neshto sam miroljubivija nego obichno :D Mada, ovo vreme mi ide na zhivce, i ova kasha koja nikako da se dogovori sama sa sobom, da li bi da pada ili ne bi da pada..Padati, ili ne padati, pitanje je sad? Hamletovska dilema jesenje kishe. Ali neshto ne verujem da ce da mi pomogne ako se izderem na nju i objasnim joj da je neopisivo dosadna ta njena neodluchnost. (koja me takodje nervira i kad je prisutna kod ljudi, hocemo li chokoladu, ili chokoladu sa keksom, ili chokoladu sa rizhom…hocu li da pijem nes, ili espresso, ili coca-colu? ja tad samo lupkam prstima o sto, otvoreno pokazujuci da mi takvo ponashanje skache po zhivcima. – ko ona fora ide jedan slon, i za njim slon, i za njim slon i za njim slon, a ko ide za njim?)

E i da, dok ne zaboravim, imam jednu ideju, bash mi malopre pade na pamet. Mnogo dobrih postova bude nekako malo zaobidjeno, jer se nagomilaju postovi u toku jednog dana. (mislim ne kazhem da su neki dobri neki loshi, svaki nosi neku svoju prichu, i svaki je na svoj nachin zanimljiv ili mozhda ne, ali nije to poenta priche). Onda kad neko dodje posle 5 dana nab log, on ima uvid samo u onoliko postova koliko ih ima na naslovnoj, a pored toga mogucnost da otvara redom korisnike i vidi shta su pisali…E pa da ne duzhim prichu mnogo. Ja bih da napravimo jedan blog dnevnik, ili blog popis, u kom bi postovi zapravo bili popis dnevnih tema. E sad mislim da to ne bih radial sama…poshto je to dosta posla, a i ja sam chesto na nekom kracem putu, pa bih taj blog podelila sa nekim..Samo glasno (pisano) razmishljam, ali bih volela da chujem shta mislite.. :)

pozZ za sve...od mene me :)

Pravila ne sluzhe bash uvek da bise krshila. I iako je ponekad dosadno pratiti ih, treba imati na umu, da u nekim situacijama i nije na odmet. Jedna od njih je situacija sa ovim nashim domacim zadacima. Prvi domaci zadatak na ovaj blog donela je magrit, kada smo kao zadatak imali da napishemo 5 stvari o sebi koje nikada nismo rekli. Verujem da se malo ko seca te igrice. Domaci zadaci ponovo su ozhiveli..kada je dezhurna veshtichica ovog foruma (tj. ja) ponovo zadala temu i prozvala ljude. Tada su postavljena neka pravila, kojih bi trebalo dase pridrzhavaju svi uchesnici. Nije pod obavezno, ali je pozheljno. Pa kazhe….

1.Pravo da zada domaci zadatak ima svaki registrovani korisnik blog.rs

2. Izbor teme nije ogranichen

3. Uchitelj/uchiteljica smishlja temu, obradjuje je, i prenosu shtafetu dalje, prozivajuci odredjeni broj svojih djaka :) (na primer 3, i svako sledeci onda proziva po troje, mada su odstupanja naravno dozvoljena)

4. Prozvani chlanovi, koji postaju uchenici, rade svoj domaci zadatak, a uchitelj/ uchiteljica ih po izboru ocenjuje. (ne brinite, uglavnom pljushte petice)

5. Nakon uradjenog domaceg zadatka, uchenik proziva sledece, i sam postaje uchitelj(ica)

6. Samo prozvani uchenici odgovaraju, i naravno oni sa posebnom zheljom :) (pa ako ljudi hoce d apishu, i dobili su inspiraciju, niko ih nece sputavati, ali nije fora da svi pishu, jer se onda gubi char zadavanja zadataka )

7. Igra se zavrshava posle nekoliko predavanja, kada neko odluchi da ne zheli vishe nikoga da prozove :)

Sa zadavanjem sledeceg domaceg, po mom mishljenju treba malo prichekati, jer: ne stigne da se zavrshi prethodni, ne stigne da se prochita, ljudi bi mozhda i neshto drugo pisali…itd. :)

To bi bilo to shto se tiche oficijalnog dela ovog posta. I da josh jedno malecko obaveshtenje, da ne bude zabune. Za one koji ne znaju, ja sam i veshtica i alapacha, samo zavisi od toga da li sam ulogovana ili ne :)  

e sad, znam ja da je ovo dosadno i nezanimljivo, a mnogima i poznato.. a i  kao shto se da primetiti, postovi mi ne pucaju po shavovima od srece i veselja, pa sam ja reshila da ih ukrasim ovim slatkim dechijim slichicama. A kako su glavni motiv pachici..ni pesmica nije mogla da izostane :) Ovog puta jedna prava. (meni je bila jedna od omiljenih) A vi uzhivajte.

PAČIJA ŠKOLA

¨Jeste l' čuli, kumo,
        - Verujte, bez šale -
Otvara se škola
        Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
        - Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
        Za pačiće male.

Svi pačići došli,
        Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
        Naočare svoje.

Sve ih je upiso
        U katalog male,
Pa ih je prozivo,
        - Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
        S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
        I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
        Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
        Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
        Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
        Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
        Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
        Ga, ga, gaga, ga!

Jovan Jovanović Zmaj

Ako malo razmislite videcete da u glavama svi chuvamo i srdachno gajimo poneke stereotipe, koji su mozhe se reci bezazleni. Na primer, kada bi vam neko rekao da zamislite mudraca, svi bi ste, sa par izuzetaka zamislili dekicu sa dugom sedom bradom, obucenog u crno kako sa shtapom u rukama sedi na steni, na vrhu neke planine. Ili vec neku varijaciju ovoga. E sad sledeci, dodushe manje rasprostranjen stereotip, jer ipak zahteva malo drugachiju konstituciju glave, a mozhda i srca..kada vidite sliku devojke koja izgubljenim pogledom, koji prolazi kroz sve fizichke prepreke gleda u daljinu, asocijacija je usamljenost. Kad ono gle chuda, i ne znachi bash uvek to.

Oktobar mesec. Kad god uhvatim lep dan u ovom mesecu, a imam vremena (mada mi sve cesce i volja manjka) volim da se proshetam kroz Shumarice i odem do jezera. I tako onim pomenutim zamishljenim pogledom gledam malo u daljinu, a malo u jezero. I sad mogla bih ja da razmishljam o usamljenosti,  i drugim globalnim problemima nasheg drushtva (onim o kojima najvishe brinu izabranice za miss sveta, i ostale kategorije: dakle, mir u svetu, globalno zagrevanje etc., jer jelte politichari su isuvishe zauzeti da bi o tome mislili), ali zeznu me jedna stvar, a to su mozhda i dve stvari. Necete verovati, u pitanju su zhabe i zhabokrechina. Shto zhaba u prenesenom smislu (onom o kojoj par rechi prozbori Zoran Djindjic), shto zhabokrechina kao nus pojava prirode, jer odvratno izgleda, shto zbog toga shto je to jedna posve smeshna rech. Jer zvuchi, Bozhe me sachuvaj, ko da neshto krechite zhabama. Znachi ono, litar vode, tri zhabe, malo prokuvati (ne, nije recept za zhablji batak), kad to postane kashasta smesa, umochite valjak, i dobijete perfektno zelenu boju. Nijansa zelene zavisi od vrste zhabe, a za masne zidove, umesto vode, stavite ulje, po mogucstvu maslinovo, zdravije je. E, zhivote.

Sledeca od onih scena..gledam u vodu i bacam kamenchice. Opet bih mogla da razmishljam o gore navedenim problemima, al` gle chuda. Josh od malena volim da bacam kamenchice u vodu i pravim zhabice (opet zhaba), al za to su mi potrebni pljosnati kamenchichi. Al` jezero veshtachko, pa i kamenje veshtachko. Nazovimo stvari pravim imenom, i u pitanju je shljunak..koji nikako nije pljosnatog oblika. Slatko se nanerviram, te tako i ovaj pu ostavim razmishljanje o gladi u sveti izabranicama za miss.
Shvatam jednu stvar, ovo je zasigurno jezero drugog reda.  Jezero sa jednom zvezdicom. Pih.

 
Shto se mene tiche, msilim da sam sitne zhivotinje za ovaj post dovoljno obradila. Da predjemo na krupniju divljach. Trenutno mi najvishe bode ochi zverka u narodu poznata kao Parkinson. To je inache najbolji prijatelj mog deke vec nekih godinu dana. U poslednje vreme se mnogo druzhe, a ja sam danas chak i plakala zbog toga, jer mi se nikako ne svidja taj njegov kucni ljubimac. Deka se toliko druzhi sa njim, da zaboravlja na sve nas, a i na mnoge druge stvari. Nemojte misliti da sam posesivna, ali taj Parkinson nam je bash pomutio karte nashih zhivotnih shpilova. Jer, mnogo je dobar igrach, i nikako ne mozhemo da predvidimo njegov sledeci potez. Omiljena igra mu je „zaborav na rasprodaji“, i najvishe voli da je igra sa dekom.

Teshko je veche. Stojim na granici izmedju smeha i placha. U poslednje vreme tugu placam u ratama i nikako da stigne poslednja. Za'ebani (izvin'te me shto psujem) ovi krediti u danashnje vreme, velika je  kamata. A ja sam smao mali student. A studenti pare nemaju. Zato valjda placamo u naturi.

 I samo sam cvet u okovima, bice kome postojanje trenutno ne treba, ni mnogo jaka, ni odvec slaba, vec samo prosto i jednostavno krhotina, koja se polako sastavlja, u odpozdrav proshlom danu, i osmeh novom jutru. Mozhda je vreme da dushu malo uspavam, i zakopam. Al plashim se jecaja, koji nichim ne bih mogla otkloniti. Josh jedna lagana tema za laku noc. Laku k`o hiljadu tona.

 

Ja se lepo pritajila ko chovek, dok ludilo sa domacim zadacima ne prodje..
Al’ ne mosh’ pobeci..biljche cheka iza coshka...
E sad, imam jedan pekenjo problem. :)
Ja imam azbuku, a ne abecedu, ali shvatite to kao pishchevu, tj. umetnikovu slobodu, da zadatu temu prilagodi svojim zheljama i potrebama :) uf.
I da..ja rechi mnogo volim, ceo zhivot se igram sa njima, pa u vecini sluchajeva nisam mogla da se ogranichim samo na jendu rech.

Pa da pochnemo..

A-Ana, moja sestra, najdrazhe bice na svetu, jedino kome je sve unapred oprishteno; andjeo, kao mir i chisto, kao ljubav i nevinost (i ne zove se moja pricha sluchajno andjeo).

B-Barbike- podsecaju me na sestre, detinjstvo, srecu...kada je sve bezbrizhno bilo. Baloni, oni helijumski, mnogo ih volim....uh shto volim helijumske balone.; bajke – sve one u koje smo verovali....

V-vatra, kao strast,kao simbol zivota, pocetka i kraja. -logorovanje, i okupljanja u selu, i po kampovima; voz - odlichno prevozno sredstvo, ako ste sa vecim drushtvom..dobar provod, zagarantovan.; i jako vazhne rechi (necu ih objashnjavati): vera, verovati, voleti, videti.

G- galeb- sloboda, velika krila koja lete i mogu da pobegnu kad terba. Glupost – ljudska glupost je nemerljiva, neverovatna, i vrlo cesto ubija u pojam.

D-drugar, da razume i bude tu,da slusa i prica, smeje se i place. Dusha – kod nekog 11 (ili12) gr, kod nekog nishta, a kod nekog mngo vishe od svega toga...

Dj-djacko doba, jedan od najlepshih perioda u mom zhivotu.prijatelji, iskustva.

E-energija,uchili su me da je neunishtiva. Etiketa – uvek me bockaju na novim stvarima pa ih uglavnom seckam.;ekv – grupa na cijim sam pesmama odrasla (i sad ih volim)

Zh - zhaba, moras je pojesti, ali prvo onu najvecu i najruzhniju. (Zoran Djindjic) zhirafa – oduvek mi je bila simbol za ponos, i smejala sam se kad sam gledala moju kolekciju plishanih igrachaka..necete verovati koliko zhirafica tu ima.

Z- Zebra, nesrecna jer ne zna da li je crna sa belim prugama ili bela sa crnim. (Madagaskar) Znanje – najvece bogatstvo, koje nam niko ne mozhe oduzeti.

I –Istina, kao vrhunac i uslov poverenja, kao vrednost...; ideja – ako je dobra, nikad nije na odmet.

J-jabuka-od Snezane, preko Afrodite, pa negde do kraja zivota. Od uvek prisutna. Stalna vrednost. A najlepsha (i jedino lepa) kad je velika, zelena i kisela. Jastuk – pernati.. :) Japan – zemlja koju bih volela da posetim jer mi odishe nechim skroz drugachijim i tajanstvenim.

K-kisha, kap po kap, a svaka nesto znaci i svaka nosi nesto u sebi; klacklalica – omiljeni deo na igralishtu. Kapa – volim kape, i lepo mi stoje :) kesten, volim stari divlji kesten u dvorishtu moje osnovne shkole, volim da jedem pecheni kesten... Konj – najlepsha zhivotinja..

L-lokomotiva, kao znak, kao pisak, kao odlazak... Lutka – ne volim kad mi neko kazhe lutko, jer u glavi mi se odmah pojavi ona marineta kojom neko upravlja. kuma mozhe tako da me zove.

Lj-ljubav, kao nesto sto pokrece svet, kao neshto shto vraca u zhivot. Ljubicice – slatk mi je to cvecance. Ljutnja – ne donosi dobro, ali svi se mi pomalo ljutimo; ljubiti se...

M-mesec,pun.kad se vracam sa nekog puta, secam se, i ponekad placem;
Mama, moja mama, najdrazha i najbolja na svetu. Volim ovo slovo, i jer je pocetno slovo imena moje najbolje drugarice...

N-nemati, nedostajati.uvek nesto nedostaje, a mi to opravdavamo da bi se osecali bolje. Nada – koju treba gajiti i ne dopustiti nikom da nam je uzme.

Nj-njuskalo,njuskati. po svom zivotu, odlukama, po zivotu prijatelja, po okolini.

O-okean-ogroman, divlji, neukrotiv,cist. Ogledalo – nikad ne nosim sa sobom, i ne koristim mnogo. Otkrice – svakog dana otkrijemo neshto novo.

P-prava i pravila.ljudska, moja...i zivotna.Prijatelj - ako je pravi, svaka je rech ovde suvishna.. Poljsko cvece – lepshe od bilo kog drugog. Pokreni se. Probudi se. Pihtija – rech koju cesto koristim za ljigave ljude...

R-rat, kao ocaj & beznadje, kao krah ljudskog duha i slom svih vrednosti. Radost – zar je potrebno bilo shta reci...Ruke – govore dosta o choveku..

S-samoca i samostalnost.sreca i sukob.suprotnost.Sloboda.

T-talasi-more, plaza, izlazak sunca, ljubav...; tajna – ne volim tajne, mada neke su neophodne.Tata, moj tata, najdrazhi i najbolji na svetu.

C-cup, kao cuvar necega, nekih tajni i sitnih gluposti; cutanje – koje govori mnogo vishe od milion rechi; znati kad treba cutati...

U-umor (moj, hronicni)

F-Fenix, ponovno radjanje, vatra, pepeo; fotografija – uhvacen trenutak, zaledjeno vreme. Uvek se slatko smejem gledajuci stare albume, jer zrace osmehom :)

H-Hajdi, moja prva kljiga koju sam procitala; hladnoca- nekad oko srca, nekad na kozhi, a nekad u ochima...

C-cilj, kao nesto sto treba, sto mora i sto je daleko i sto neretko izostaje; carstvo – kad chujem tu rech setim se rechi drugarstvo, i dozhivljaja iz obdanishta :)

Ch-Che Guevara...revolucija, prkos, bunt... ; chet :); chokolada, njam-njam, al’ najlepsha je ‘najlepshe zhelje’; chast – za malo ljudi se danas mozhe reci da su chasni...

Dz-dzukela (kad me neko bash, bash nervira ja kazem za njega da je dzukela)

Sh-shesir-uvek nesto krije, podseca na deku; Shumarice, moje omiljeno mesto u ovom gradu, prelepe u svako godishnje doba, nikada dovoljno istrazhene, chak i kad mislite da znate svaki njihov pedalj...

I tako mogla bih ja josh, i za svaku rech , po josh bar 10 znachenja...ali ajd da zavrshim.

 

Ja prozivam sledece: dmc, connor, highlander & secret.